Sve je počelo u nevreme… U doba kad je ova zemlja bila izopštena od sveta i kad je malo kome bilo do filma. Bilo je to pre trideset leta. Pred publikom na Paliću su bila svega četiri domaća filma. A evo večeras počela je proslava 30. rođendana, koju će narednih sedam dana uveličati brojni filmovi. Ne četiri, već gotovo 150!
Da, ipak, tad, kad je pokrenut Festival evropskog filma Palić, nije bilo „nevreme za film“ pokazao je i prizor od večeras, s Letnje pozornice na Paliću. Kao što su 30 godina hrlili ljubitelji kinematografije da gledaju najrecentnija evropska ostvarenja, bilo je tako i večeras.
Ispunjena je bila Letnja pozornica raznorodnom publikom, koja je, iščekujući svečano otvaranje festivala, pokušavala da se rashladi u vreloj palićkoj noći, „naoružana“ lepezama, programima, pićima…
Najpre je, kako to običava, reč data političarima. I gradonačelnik Subotice Stevan Bakić najpre se zahvaljivao silnim političkim čelnicima, među kojima i Igoru Miroviću i predstavnicima diplomatskog kora, a podsetio je da se slavi 30. izdanje Palića pred mnogobrojnom publikom koja slavi smotru najboljih filmova Evrope:
– Predviđali su mu tužan kraj, a festival je izrastao u diva. Kultura je najbitnija za opstanak jednog naroda, i zato je 30. izdanje veliki događaj. Otvaramo ovu smotru filma uvereni da će dugo još trajati, jer ima kvalitet. Neka živi i traje Festival evropskog filma Palić- poručio je iz sveg glasa gradonačelnik, dodavši, uz cerekanja iz publike, i: „Neka živi Subotica, neka živi naša prelepa Srbija“.
Nakon predstavljanja žirija u selekciji Paralele i sudari, Fipresci, pa Glavnog takmičarskog programa, publika se podsetila, kroz jedan prigodan klip s fotografijama ko je sve pohodio Palić i dobijao nagrade prethodnih 30 godina. Laureati palićke nagrade „Aleksandar Lifka“ bili su: Milena Dravić, Dušan Makavejev, Jirži Mencl, Gordan Mihić, Puriša Đorđević, Žika Mirović, Margareta fon Trota, Eva Ras, Andžej Vajda, Bata Živojinović, Teo Angelopulos, Ljubiša Samardžić, Goran Paskaljević, Ken Louč, Miki Manojlović, Ken Rasel, Goran Marković, Kosta Gavras, Srđan Karanović, Lordan Zafranović, Zoran Simjanović, Žan Mark Bar, Emir Kusturica, Nikita Mihalkov, Mira Banjac, Klod Leluš, Želimir Žilnik, Slobodan Šijan, Ulrih Zajdl, Rade Šerbedžija, Brajan Koks, Rajko Grlić, Milena Zupančič, Aleksandar Berček, Kristijan Pecold, Mišel Azanavicijus…
Direktor Palićkog festivala Radoslav Zelenović, osvrnuvši se na proteklih 30 godina, konstatovao je:
– Da je moglo bolje – teško!
S obzirom da se laureatima festivalskih priznanja svakog leta dodeljuje nagrada Zlatni toranj, Zelenović je obnarodovao da su povodom 30 godina ustanovili jedan mali toranj, repliku „velike prave“ nagrade i „s ogromnim profesionalnim i ličnim zadovoljstvom“ predao ga je scenaristi, dramskom piscu, reditelju i predsedniku Saveta festivala Dušanu Kovačeviću.
Pozdravljen ogromnim aplauzom Kovačević je primetio kako je pogled sa scene Letnje pozornice na brojnu publiku fantastičan:
– Kad pravite film, ovaj prizor je razlog da poželite da ga prikažete u ovakvom ambijentu. I, evo sa 30 godina znamo da je festival u najboljim godinama, za razliku od nas. Ne bih o tome dalje da pričam… (smeh)
Ovogodišnji laureat nagrade „Aleksandar Lifka“ za doprinos kinematografiji jeste dramski umetnik Bogdan Diklić. A pre nego što je glumcu uručeno priznanje, publika se podsetila na njegov impresivan opus. Na više od 150 uloga na filmu, televiziji i u pozorištu, na silne nagrade koje je dobio tokom karijere… Ali, i na klipove iz nekih od ostvarenja u kojima je igrao, koji su završeni scenom iz filma „Maratonci trče počasni krug“:
„Ja te volim“, kaže Diklić Seki Sablić u filmu, dok je „spopada“, a na to mu ona uzvraća: „Možeš misliti, volim i ja tebe, pa te ne napadam“. I nakon salvi smeha, koji je izazvao ovaj insert, Diklić je nagradu primio iz ruku Zelenovića i Kovačevića.
Reditelj i scenarista je poručio kako mu je izuzetna čast što starom drugu može da uruči veliko međunarodno priznanje.
– Diklića sam upoznao početkom sedamdesetih na Akademiji za pozorište, i od tad, od pre 50 godina smo se družili i povremeno radili. Dik je jedan od naših najznačajnijih glumaca koji je odigrao uloge koje se pamte! Videli ste jedan insert iz „Maratonaca“, a ove 2023. je tačno 40 godina od premijere. To je lepa priča, a manje je lepa priča da smo tad bili mlađi 40 godina. Zato je ovaj film tako tragičan – nasmejao je Kovačević ponovo sve, pa i samog laureata.
Uz ogroman aplauz, Diklić je nastavio u šaljivom tonu:
– Jako mi je drago što smo se sreli u ovoj prohladnoj večeri. Samo sam hteo da vam skrenem pažnju na to da je ovaj glumac u poslednjem kadru (misleći na „Maratonce“, prim. aut.), moj unuk. Kažu da je darovit, ali, nisam siguran…
Izrazivši zadovoljstvo što je zajedno s „Palićanima, iako nije siguran da se tako kaže“, prisetio se Diklić kako je još kao klinac, s pet, šest godina dolazio vozom u ovdašnji zoološki vrt…
– Nemojte mi zameriti, ali nemam da kažem ništa novo. Jako sam radostan, ali reći ću da sam ja samo predstavnik svih tih ljudi s kojima sam zajedno radio ovih prvih 48 godina! Jedan od tih ljudi, scenarista i reditelj je ovde prisutan. I najiskrenije želim da se zahvalim svim scenaristima, rediteljima, toncima, direktorima fotografije, scenografima, kostimografima, šminkerkama, klaperima, far majstorima… sa kojima sam imao prilike da radim. Nije to kurtoazija. Ali, da ne bih poremetio satnicu ove večeri, još jednom se zahvaljujem Savetu festivala, i vama – baš ste mi lepo aplaudirali!
I na to je dobio još jedan ogroman aplauz, a onda i svečano otvorio 30. Festival evropskog filma Palić.
No, nije tu bilo kraja govorancijama. Selektor Takmičarskog programa i programski direktor Festivala evropskog filma Palić Nikolaj Nikitin i Miroslav Mogorović obraćanje su započeli malom pošalicom…
– Znam kad ste čuli da je Nikitin pre neki dan uhapšen (aluzija na ruskog aktivistu Petera Nikitina, prim.aut.), da ste se uplašili, ali hvala Bogu imamo Raleta Zelenskog (aluzija na direktora festivala) koji ga je izvadio iz zatvora – našalio se Mogorović.
A „oslobođeni“ Nikitin je najavio da se 30. Festival evropskog filma Palić otvara jednim filmom koji je premijerno prikazan u jednom malom francuskom ribarsko-primorskom selu, što je bila pošalica na grandiozni Kan. I kao što je ovogodišnji Kanski festival otvoren naslovom „Madam Di Bari“, isto je bilo večeras, ali na Paliću.
– Ovo je film o jednoj kurtizani, koja je brzo postala značajna na Lujevom dvoru. Videćete najbolju ulogu u karijeri Džonija Depa – kazao je Nikitin, a Mogorović da su na putu dugom 30 godina, koji dele sa zemljom u kojoj živimo.
– Ponekad izgubimo pravac, ali gledamo u pravcu Evrope. I narednih sedam dana Palić je evropska prestonica Srbije. Uživajte u filmovima!
I „zavrteo“ se na Letnjoj pozornici novi naslov rediteljke Mejven, koja pored Depa i igra u ovom ostvarenju. Od siromašne devojčice iz plebsa, stiže u manastir, kako bi bila sprečena da se oda razvratnom životu. Ali, ta mala Žana je porasla, i dok ju je manastirski život ograničavao, tu su bile knjige koje su joj otvorile čula eroticizma…
Bonus video: Kan, crveni tepih
