0
Ako ste se katkad zapitali zašto naučna fantastika nikada raskošnije nije izgledala na TV ekranima i kako to da su epski SF spektakli toliko očarali publiku, razlog se ne da baš tako lako naslutiti… Popularne TV serije “Foundation” i “For All Mankind”, koje prete da pomute slavu “Igre prestola”, mogu se pohvaliti jednim neobičnim podatkom - bez konsultacije sa astronautima ne snimaju se!
Serija “Foundation” uspela je da donese na male ekrane nešto do skora nezamislivo. Od gotovo 16 knjiga naučne fantastike, koje je napisao Isak Asimov u drugoj polovini 20. veka, napravljen je scenario za Eplovu seriju koja prati stručnjaka za psihoistoriju i matematičara Harija Seldona. Taj stručnjak ima dar za predviđanje budućnosti i stvara Fondaciju za očuvanje kolektivnog znanja čovečanstva pre skorog pada Galaktičkog carstva. Ali, specifikum jeste da se ova saga proteže kroz silno vreme, tačnije kroz nekoliko vekova.
Čoveku koji je bio zadužen za “nemoguć zadatak” – da ovu fantastičnu priču donese na TV platno, Dejvidu Es Gojeru namera nije bila da napravi novu “Igru prestola”:
– Želeo sam da dočaram epsku priču koja će se kazivati iz generacije u generaciju. A ono što je dobro kod priče, koja se odvija tako dugo vremena, jeste da njeni akteri rastu i menjaju se. I tako čudovišta mogu da se iskupe, a dobri ljudi pokvare – kazao je Gojer za “Gardijan”.
I njegovi junaci uspevaju da nekako prežive ogromna vremenska razdoblja, pa tako Gal Dornik uspeva da “preskoči” 35 godina zahvaljujući animaciji, dvorski sud Tranator naseljavaju besmrtna bića, a tu je i dama-android, “pozajmljena” iz Asimovih romana.
I dok bi ovakva priča, gotovo po pravilu, bila isuviše komplikovana za mejnstrim publiku, serija “Foundation” kao da nije mogla da dođe u boljem trenutku, u momentu kada naučno-fantastični žanr zaista doživljava renesansu na televiziji.
A Amazonova serija “The Expanse” dešava se u dalekoj budućnosti, u kojoj je čovečanstvo uspelo da pokori solarni sistem. U paralelnom univerzumu, u kome svemirska rasa opstaje do devedesetih godina prošlog veka, odigrava se i Eplova serija “For All Mankind”. Serija, u čijoj se drugoj sezoni pojavio i Nikola Đuričko, daje gledaocima ideju kako bi mogao da izgleda alternativni svet počev od kraja šezdesetih da je Sovjetski savez pretekao Ameriku u „svemirskoj trci“. Ali, sada je ta trka mnogo žešća, i neobično za jednu SF seriju jeste što se u njoj “pojavljuju” i čuvene istorijske ličnosti poput članova posade Apola 11 ili Ričarda Niksona.
– Serija ima vrlo dubok koncept. Govori o tribalizmu, o istorijskim krugovima, ekonomskim posledicama kolonizacije. A to su sve velike ideje – reči su Narena Šankara, koji stoji iza serije “The Expanse”, za britanski dnevnik.
A sve te velike ideje o kojima govori, prati i velika produkcija, jer danas, za razliku od pre desetak godina, moguće je uraditi mnogo toga. Sve ono što je pisano proteklih pola veka, sada se konačno može ovaplotiti na TV ekranu.
Kreativne snage i glavni producenti ovih serija, Šankar i Ronald Di Mur (“For All Mankind”) su počeli da rade još devedesetih, i to na seriji “Zvezdane staze: Nova generacija”. Zajedno su radili i na seriji “Vavilon 5”, u kojoj je igrala i Mira Furlan.
Upravo je ta serija, po mišljenju Krisa Nana, profesora filma i televizije na Univerzitetu Grinič, promenila ne samo pejzaž naučno-fantastičnog žanra na televiziji, već i same televizijske drame generalno.
– Naučna fantastika danas ima veliku korist od onoga što je rađeno pre tri decenije. Te promene došle su zahvaljujući “Vavilonu 5” i “Dubokom svemiru 9”, jer su po prvi put donosile nešto što je bilo nezamislivo. I naučna fantastika danas ubira plodove od promena u konzumiranju televizije – smatra Nan.
Promenama je doprinela i Murova nova verzija serije iz sedamdesetih “Svemirska krstarica Galaktika”, jer je 2004. godine uspeo u tome da jednu zaboravljenu naučnofantastičnu priču prilagodi “običnom” TV gledaocu.
– Voleli naučnu fantastiku ili ne, teško da je bilo nekoga ko nije bindžovao sve te sezone – reči su Bena Nedivija, Murovog kreativnog partnera na seriji “For All Mankind”.
I dok i nadaleko čuvene “Zvezdane staze” imaju veliku korist od renesanse koju ovaj žanr proživljava ipak ne uspevaju da prekorače magičnu granicu i “zvanično” uđu u odaje rezervisane za prestižnu naučnu fantastiku na televiziji, piše britanski dnevnik. Razlog za to, po sudu profesora sa Univerziteta Grinič, jeste jednostavan – vanzemaljci. I dok su se devedesetih TV serije umnogome oslanjale na protetiku, ili lutke kako bi dočarale bića sa drugih planeta, ove aktuelne se fokusiraju čoveka, i sve ljudske probleme.
– U “Svemirskoj krstarici Galaktika” imate robote, ali ne i vanzemaljce. Slično je sa serijom “Expanse”. I one mogu da se nazovu naučnofantastičnim, ali i distopijskim serijama. A u “Vavilonu 5” ili “Zvezdanim stazama” vanzemaljske forme života su suština – ukazao je ovaj profesor.
I dok serija “Foundation” nudi po kojeg vanzemaljca, poput morskih čudovišta, ali samo kao neku vrstu dekoracije, ljudi su ti koji čine srž priče. Velika snaga serije “The Expanse”, po Šankaru, jeste ta što je od svemira „napravio ličnost“.
– U “Zvezdanim stazama” kontinuitet je održavan zahvaljujući lažnoj nauci, a u ovoj seriji mi koristimo fiziku da bismo napravili dramu – naglašava Šankar, koji je doktorirao na primenjenoj fizici.
Sličnu stvar, koliko im je bitno da budu naučno tačni, priča i Met Volpert, koji stoji iza serije “For All Mankind”, i hvali se ovako:
– Imamo astronauta koji čita naš scenario. I on nam dobronamerno kaže kada su naše ideje suprotne zakonima fizike! Ako jesu, nema snimanja.
Autorski tim ove serije, koji je do sada potpisao naslove kakvi su “Fargo” ili “Američka horor priča”, ističe da je scenario baziran na nauci, a da se naučnofantastični elementi samo provlače.
– Nikada ovu seriju nismo zamišljali kao naučnofantastičnu, ali što se više ona odvajala od naše istorije, sve više je postajala baš to. I kada se u poslednjim trenucima druge sezone, koja je smeštena u 1995. godinu, vide američke čizme na Marsu, kroz smeh smo upitali jedan drugoga: “A kako je ovo postao SF šou?”
Tvorci serije “Foundation” vrlo su jasni u svojim ambicijama – cilj im je da prevaziđu “Igru prestola”, jer, kako otkriva Gojer, već planiraju sedam sezona unapred.
– Baš smo se zaleteli. Ali, ako nam to uspe, nebo je granica!
Bonus video:
Trejler za seriju „Kljun“
