Drevni zanat iz Zlakuse kandidat za Uneskovu listu

Upravo je Zlakusa specifična po glinenoj grnčariji za koji se koristi prirodna ilovača i kalcit, a osim po tim sirovim materijalima odlikuje je i posebna tehnika.I dok je odavno proglašena kulturnim dobrom od izuzetnog značaja od strane Ministarstva kulture Republike Srbije, sada je u trci za Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Od velikog broja pristiglih nominacija komitet Uneska bira na dvodnevnom onlajn sastanku, koji će biti zaključen sutra, ko će biti uvršćen na listu.A pre samo četvrt veka svega nekolicina stanovnika ovog sela bavilo se prastarim zanatom. I tada je, na inicijativu umetnice Sofije Bunardžić (65) u Zlakusi organizovana prva međunarodna grnčarska kolonija. U uspavano selo šćućureno među brdima odjednom su stigli umetnici iz čitavog sveta. I od tada grnčarija iz ovog sela doživljava neku vrstu renesanse.Ideja ove umetnice i organizovanje kolonije ponukali su mnoge seljane da se posvete, do tad, zaboravljenom umetničkom zanatu. Jedan od njih jeste i zanatlija Goran Savić, koji je zajedno sa ocem Milovanom i dedom Milanom, koji sada ima 90 godina pokrenuo porodičnu radionicu grnčarije u Zlakusi. Svakoga dana ova porodica proizvede različite vrste glinenog posuđa. Grnčarija je za porodicu Savić postala način života.A ovo zanatsko umeće svoje korene duguje samoj brdovitoj lokaciji sela. Kako objašnjava 48- godišnji Savić, nemogućnost meštana kroz istoriju da se bave poljoprivredom zbog lošeg i nekvalitetnog tla naterala ih je da se posvete ovom zanatu:- Ljudi iz ovog kraja nisu mogli da dođu do sredstava za život ni na koji drugi način, do da se bave ovom drevnom zanatskom veštinom. Morali su na konjima i volovima da prenose svoje proizvode kako bi ih prodali u centralnoj Srbiji, Bijeljini, Sarajevu… - objašnjava Savić.Ovom majstoru iz Zlakuse potrebno je samo dvadesetak minuta da napravi i dekoriše glinenu posudu od čak pet litara. Deda Milan, s obzirom na pozne godine, pomaže mu praveći drške za posuđe.Ono što grnčariju iz Zlakuse čini jedinstvenom jeste što se u jednakoj razmeri (50/50) za njenu izradu koristi visoko kvalitetna ilovača iz tog kraja sa kalcitom.Iako se ovaj drevni zanat "vratio u modu" Goran Savić upozorava da je i dalje u opasnosti, zbog loše ekonomske situacije i činjenice da mladi sve više napuštaju sela:- Najveći problem sa kojim se suočavamo jeste što je većina ljudi koja se ovde bavi zanatom sve starija. Jako malo mladih ljudi se posvećuje ovoj veštini na vrhunskom nivou. Samo nekolicina mladih savladala je zanat, ali završili su i škole i otišli tragajući za boljim poslom. Nemaju više vremena za grnčariju – priča ovaj stanovnik Zlakuse i sa ponosom ističe da je njemu taj zanat u krvi:- Navikli smo da ovo radimo, jer se time praktično bavimo čitav život. Ali ako ne možemo finansijski da izdržimo, ako ne možemo da zaradimo neki veći novac onda ne vidim da će iko drugi u budućnosti hteti da se bavi ovim poslom.A Sofija Bunardžić, koja je pre 25 godina pokrenula čitavu priču u Zlakusi, danas živi i radi između ovog sela i Užica. Ima svoj studio za izradu grnčarije i posle svega što je uradila, naglašava da od kulturne razmene umetnika i zanatlija može da proizađe samo korist.Umetnici koji su učestvovali u njenoj koloniji naučili su nešto o specifičnoj grnčarskoj tehnici ovog sela, dok su zanatlije savladale različite grnčarske tehnike.- Nakon rada sa ilovačom iz Zlakuse bili su oduševljeni, svima su pričali o njoj a znanje koje su stekli ovde prenosili su dalje – priseća se Bunardžićeva.I sami stanovnici Zlakuse bili su, kako svedoči Bunardžićeva, na početku skeptični oko njene ideje, da bi je ubrzo prigrlili:- Svi oni mladi koji su tokom prve dve godine zbijali šale o nama umetnicima koji se "igramo sa blatom" u međuvremenu su i sami počeli da se bave ovim zanatom i razvijaju svoje sopstvene biznise. Zato danas u Zlakusi imamo više od 40 majstora ovog zanata.https://www.youtube.com/watch?v=pD16UPzELRE