Asocijacija Nezavisna kulturna scena i četiri udruženja pokrenuli su akciju sakupljanja sredstava pomoći za 20 umetnika i radnika u kulturi putem uplata na žiro račun ili SMS-om. Sličan predlog, da se slanjem poruka pomogne Kolarčevoj zadužbini koja se zbog otkazivanja i odlaganja programa našla na rubu opstanka, dala je i grupa umetnika i poštovalaca klasične muzike.
Da je pomoć države neophodna da bi sektor kulture opstao slažu se svi njegovi učesnici i dok je Nemačka izdvojila 50 milijardi evra pomoći kulturi, a Velika Britanija 1,5 milijardi funti, umetnici u Srbiji osnivaju fondove solidarnosti i pribegavaju čak i sakupljanju donacija SMS porukama.
– Možda to zvuči tugaljivo, ali kultura je među sektorima koji su najviše nastradali zbog zatvaranja ustanova, minimalizacije budžeta, nemogućnosti države da sagleda kako da pomogne i došli smo do toga da kulturi moramo pomoći SMS porukama. Nismo previše srećni zbog takvog rešenja. To je iznuđena situacija. Nije to donatorska konferencija pod kristalnim lusterima, već nas je nužda dovela do toga. Imamo više od 1.000 ljudi koji su se prijavili za pomoć – rekao je portal Nova.rs Aleksandar Popović, predsednik Upravnog odbora Asocijacije NKSS.
Nakon što su, u okviru novoosnovanog Fonda solidarnosti sakupili 38.000 evra za 150 umetnika i radnika u kulturi, zahvaljujući prvenstveno Fondu za otvoreno društvo i Švajcarskoj agenciji za razvoj, Asocijacija NKSS, Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), Udruženje likovnih kritičara AICA Srbija, Stanica – Servis za savremeni ples i BAZAART pokrenuli su akciju prikupljanja pomoći za još 20 pojedinaca. Pomoć se, između ostalog, prikuplja i slanjem SMS-a na broj 7300, a time se daje prilog od 200 dinara.
– Mnogi su se raspitivali kako mogu da pomognu, pa smo tako i došli na ideju da akciju nastavimo preko sajta donacije.rs, preko uplata na račun i SMS-om. Tako da postoji solidarnost – primetio je Popović.
Na solidarnost poziva i glumac, član Narodnog pozorišta u Beogradu, Hadži Nenad Maričić.
– Još tokom vanrednog stanja pozivao sam na samoinicijalno organizovanje u okviru umetničkih udruženja. Ono od čega svi strahujemo jeste svetska kriza koju najavljuju. Plašimo se da će pozorišta biti zatvorena. Kafići i restorani rade i pitam se zašto ne bi mogla i pozorišta uz poštovanje mera. Ukoliko dođe do ekonomski teškog perioda, biće neophodno da budemo solidarni u svakom pogledu – rekao je Maričić.
On je podsetio da su u Narodnom pozorištu zajedno sa Udruženjem dramskih umetnika takođe osnovali fond solidarnosti i prikupljali novac za kolege koji nisu obuhvaćeni merama pomoči ni grada ni države.
– Pre drugih zemalja pokrenuli smo solidarne akcije i trebalo bi ih organizovati širom zemlje, jer mi koji smo na budžetu trebalo bi da se solidarišemo sa svojim kolegama koji nemaju primanja. Dobar primer je opet Velika Britanija gde je slavni reditelj Sem Mendez osnovao fond za pomoć pozorištima i „Netfliks“ je donirao 500.000 funti. Treba apelovati i na naše firme da pomognu, jer kultura je ipak naše ime i prezime, naša odežda kojom se prikazujemo Evropi i celom svetu – naglasio je Hadži Nenad Maričić.
Prioritet za dodelu jednokratne pomoći iz Fonda solidarnosti imaće oni koji se nalaze u najtežoj socijalnoj i ekonomskoj situaciji.
– Često se umetnici doživljavaju kao dobro situirani, krem društva, a zapravo često su prinuđeni da rade i druge poslove da bi mogli da prežive. Sada im je i to dosta uskraćeno u ovoj situaciji. Mnoge naše kolege prestaju da se bave umetnošću, traže načine da se prekvalifikuju. Osim malog broja dobrostojećih umetnika, većina je ugrožena i nisu u mogućnosti da sebi obezbede egzistenciju. Ljudi žive od projekta do projekta, od honorara do honorara. Zaposleni u institucijama su u malo boljoj situaciji, ali frilenseri koji žive od angažmana su nadrljali – rekao je Aleksandar Popović.
Nadaju se da će uspeti da nabave novac za pomoć bar 200 umetnika i radnika u kulturi.
– To bi bilo dosta dobro za ovu mikro akciju. Nerealno je da mi preuzmemo ulogu bilo kog ministarstva – kazao je Popović.
Glumac Vojislav Voja Brajović, predsednik Udruženja dramskih umetnika, koje je među prvima još na početku uvođenja vanrednog stanja, apelovalo kod nadležnih instanci vlasti da se pomogne svim umetnicima koji su ostali bez primanja, ponavlja da država, koja je u službi svojih građana, mora da vodi računa o kulturi kao i o prosveti i zdravstvu.
– Kultura je negovanje svega, a umetnost je doprinos kulturnom razvoju. Mora se shvatiti šta to znači. Nisu umetnici neprijatelji, bez obzira kod su političkog opredeljenja. Ko zna šta bi bilo sa Šekspirom da ga nije podržala Elizabeta, sa Molijerom da nije bilo Luja XIV? Stvar je u održavanju života umetnika, da ne pominjem održavanje njihovog dara. Zato i probelmi umetnika treba da budu prioritet, ali to se nažalost zaboravlja – naglašava Brajović.
– Ako država ne reaguje i ne pomogne Kolarčevoj zadužbini, ostaje nam kao krajnja opcija da, pored lečenja dece, i kulturne institucije lečimo SMS-om – smatra i Ljubiša Jovanović, profesor na Fakultetu muzičke umetnosti i jedan od osnivača ansambla „Kamerata serbika“.
– Verujem da postoji kritična masa koja ne bi dozvolila gašenje Kolarca. Mi nismo nasilni, ne bavimo se blokadama i sličnim potezima, ali sam siguran da bi svi ti ljudi bili spremni da pomognu SMS-om – rekao je nedavno za Nova.rs Ljubiša Jovanović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare