0
Bioskopski repertoar od danas je bogatiji za čak četiri domaća filma, tri igrana i jedan dokumentarni. Sem toga, publika može da pogleda i jednog dobitnika Oskara kao i dva zanimljiva ostvarenja iz Španije i Francuske.
Sveže ovenčani na 49. Festu, u bioskope stižu domaći filmovi „Oaza“ Ivana Ikića (Beogradski pobednik za najbolji film Glavnog takmičarskog programa i Nagrada „Nebojša Đukelić“ za najbolji film u regionu), „Živ čovek“ Olega Novkovića (Beogradski pobednik za glavnu mušku ulogu) i „Lihvar“ Nemanje Ćeranića (Nagrada „Milutin Čolić“).
Njima se pridružuju i kanadsko-srpski dokumentarac „Crna Gora – podeljena zemlja“ Borisa Malagurskog, Oskarom ovenčani „Minari“, avanturistički film „Sneg pada u Benidormu“ španske rediteljke Izabel Kušet i francuska komedija „Kako biti dobra supruga“ sa Žilijet Binoš.
„Oaza“ Ivana Ikića je topla i dirljiva priča o ljubavnom trouglu među stanovnicima institucije za mlade sa posebnim potrebama. Glavne uloge u filmu dodeljene su naturščicima, štićenicima domova za decu i mlade „Sremčica“ i „Srce u jabuci“ Marijani Novakov, Tijani Marković i Valentinu Zenuniju, dok njihove vaspitače tumače Goran Bogdan i Maruša Majer.
– To je pre svega film o ljubavi ali i nekim neskrivenim emocijama koje bujaju a koje smo u današnjem svetu potpuno eliminisali i zaboravili da postoje, odnosno, vešto ih prikrivamo u svom svakodnevnom nastupu i vešto gradimo maske koje ne dozvoljavaju da te emocije izađu – izjavio je reditelj i scenarista filma Ivan Ikić na konferenciji za medije pred premijeru na Festu.
Film je 99 odsto napisan i nije bilo mesta improvizaciji, dodao je on. Svaka replika je bila na papiru i pre nego što su glumci odabrani.
Proces kastinga je trajao godinu dana, a sama priprema filma oko četiri godine. Rezultat je jedinstven poduhvat u domaćoj kinematografiji.
Film je jesenas dobio i nagradu za najbolji evropski film sporednog programa „Dani autora“ na Venecijanskom festivalu, a ovenčan je i na festivalima u Kini, Nemačkoj, Egiptu, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji…
„Živ čovek“ u režiji Olega Novkovića po scenariju Milene Marković, vrvi od poznatih glumačkih imena.
Nikola Đuričko igra ostarelog rokera Igora Đelića Đelu, nekadašnjeg člana kultnog benda „Sinovi“. Sada u dugogodišnjem braku sa Sunčicom (Nada Šargin), simpatijom iz mladosti, pokušava da ispliva iz učmalosti svakodnevice.
Flertuje sa komšinicom (Marta Bjelica) i bivšom obožavateljkom (Sonja Kolačarić) a kada mu supruga saopšti uznemirujuću tajnu iz prošlosti, a ćerka tinejdžerka (Jana Bjelica) priredi takođe neočekivanu vest, Đela shvata da želi da promeni život i da počne sve ispočetka.
Na konferenciji za medije u okviru 49. Festa, Đuričko je istakao da mu je ovo jedna od najuzbudljivijih, a Nada Šargin da je njoj ovo jedna od najneobičnijih uloga do sada.
U filmu igraju i Iva Milanović, Bojan Žirović , Filip Hajduković, Tanja Bošković, Miodrag Miki Krstović, Branko Cvejić, Nenad Ćirić, Ivana Vuković, Nevena Kočović i Stefan Trifunović.
Film „Lihvar“, debitantsko ostvarenje Nemanje Ćeranića, spada u sasvim treću žanrovsku kategoriju, krimi-dramu. Još jedan naturščik u glavnoj ulozi, Dušan Petković, zapravo je poslužio i kao inspiracija Ćeraniću za film o jednom danu u životu zelenaša u Inđiji kome se život okreće naglavačke u trenutku kada je na korak od povlačenja iz posla.
Dok čeka završetak postprodukcije svog ambicioznog, pre „Lihvara“ snimljenog filma „Volja sinovljeva“, smeštenog u apokaliptičnu budućnost a zasnovanog na srpskim epskim pesmama, Ćeranić je za vreme korone realizovao ovo daleko skromnije ostvarenje.
– Kada sam odlučio da snimim film o svom gradu, sa malim budžetom, način i plan rada sami su nametnuli temu. Ispostavilo se da bi bilo idealno da uzmem Ducu kao neku vrstu inspiracije i da o njemu napravimo film.
Nije sve u filmu istina; „Lihvar“ je mešavina iluzije i mašte koju je Strahinja Madžarević ubacio u scenario. Ali i tema i svi likovi iz filma su mi bliski iz života – istakao je Nemanja na konferenciji za medije u okviru Festa.
U ostalim ulogama su Strahinja Blažić, Branko Vidaković, Milica Grujičić, Zlatan Vidović, Ivan Đorđević Džudi, Mladen Andrejević, Aleksandar Đurica, Tatjana Venčelovski, Miloš Milaković Ćićo, Stefan Bundalo, Sunčica Milanović, Jovo Maksić, Dragoljub Ćeranić, Petar Milićević, Nemanja Zubac, Kristijan Marković…
Od danas je u bioskopima i kanadsko-srpski dokumentarni film „Crna Gora – podeljena zemlja“ u režiji i produkciji Borisa Malagurskog, poznatog po trilogiji „Težina lanaca“. To je film koji, prema sinopsisu sa zvaničnog sajta, govori o jednoj od poslednjih diktatura u Evropi, režimu Mila Đukanovića.
„Od predstavljanja teme, lokacije, istorijsko-geografskog konteksta, pa sve do aktuelnih političko-socijalnih turbulentnih okolnosti koje tresu Crnu Goru poslednjih meseci, cilj je da spletom naizmeničnih, ali činjenično utemeljenih događaja i procesa u Crnoj Gori, prosečnom gledaocu zaokupiramo pažnju i navedemo ga da se dublje zainteresuje za stanje u ovoj zemlji – maloj samo u kilometrima, ali velikoj u istoriji“, poručuju iz producentske kuće „Malagurski Cinema“.
U filmu govore i pokojni Mitropolit Amfilohije, premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić, akademik Matija Bećković i drugi.
Li Ajzak Čang snimio je film „Minari“ po poluautobiografskom scenariju koji mu je doneo šest nominacija za Oskara i trijumf u kategoriji sporedne ženske uloge (Jun Ja-Džang). Ista glumica osvojila je i nagradu BAFTA, a film je još dobio Veliko priznanje žirija i nagradu publike na Sandensu kao i Zlatni globus za najbolje ostvarenje van engleskog govornog područja.
U srcu priče je korejsko-američka porodica koja se seli na farmu u Arkanzasu u potrazi za sopstvenim američkim snom. Porodična kuća se potpuno menja dolaskom njihove lukave, neuredne, ali neverovatno ljubazne bake.
Kako je ocenio naš filmski kritičar Milan Vlajčić, reč je o „jednom od najmoćnijih i najlepših filmova godine“.
U vreme kada je pisao scenario za „Minari“, leta 2018, Čang je već razmišljao da se povuče iz filmske industrije (do tada je snimio četiri ostvarenja) i prihvatio je posao predavača na Univerzitetu u Juti.
– Pomislio sam, možda bih mogao da pružim filmskoj karijeri još jednu šansu… Znao sam da taj film mora da bude veoma ličan i u priču sam sručio sve svoje emocije – izjavio je Čang.
„Sneg u Benidormu“ (Nieva en Benidorm / It Snows in Benidorm ) novo je ostvarenje španske rediteljke Isabel Kušet, poznate po filmovima „Tajni život reči“, „Moj život bez mene“, „Knjižara“, „Stvari koje ti nikad nisam rekla“, „Elegija“, „Mapa zvukova Tokija“ i „Juče se nikad ne završava“.
Glavni junak ovog filma je Piter (Timoti Spol), bankar iz Mančestera koji, kada mu odobre prevremenu penziju, odlazi u Benidorm da poseti brata. Tamo otkriva da mu je brat nestao.
U filmu glume i Sarita Čaudhuri, Pedro Kasablank, Karmeni Mači i Ana Torent. Braća Pedro i Augustin Almodovar potpisuju se kao producenti.
– Ima mnogo priča o srednjem dobu ali se o tome ne govori često na filmu. Počela sam da pišem scenario pre deset godina, tokom boravka u Benidormu gde živi grupa starijih ljudi. Međutim, moji protagonisti su autsajderi u tom svetu autsajdera što Benidorm jeste – izjavila je Isabel Kušet.
Poruka njenih junaka je, ističe, „da nikada nije kasno da stvarno počnete da živite, da počnete da osećate i gajite strast prema nečemu. Ili da se, prosto, samo zabavljate“.
Francusko-belgijska komedija „Kako biti dobra supruga“ (La bonne épouse / How to Be a Good Wife), čija je premijera takođe bila na Festu, prati Polet (Žilijet Binoš) i njenog supruga Robera (Fransoa Berlean) koji godinama vode školu za domaćinstvo.
Njihova misija je da nauče tinejdžerke kako da postanu savršene domaćice u vreme kada se od žena očekivalo da budu podređene svojim muževima. Nakon iznenadne Roberove smrti, Polet otkriva da je škola pred bankrotom i da mora da preuzme svu odgovornost. Ali, dok su u toku pripreme za TV emisiju o takmičenju u domaćinstvu, ona i njeni studenti počinju da preispituju svoja uverenja jer su u toku protesti širom Francuske koji su, 1968, transformisali društvo.
Reditelj filma je Martan Provo, koji radi i kao scenarista i glumac. Režirao je filmove „Le ventre de Juliette“ (2003), „Serafina“ (2008), „Violette“ (2013) i „The Midwife“ (2017).
