Stop uništavanju kulture, partijskom zapošljavanju i neustavnim odlukama Vlade: Ujedinili se kulturnjaci, Zajednica umetnosti i kulture traži hitne mere

Svi oni kojima je osnovna, često i jedina, profesionalna delatnost u oblasti kulture i umetnosti u Republici Srbiji, udružili su se kako bi koncentracijom zajedničkih kapaciteta i znanja zaustavili dalje sistemsko urušavanje kulture kao jedne od najvitalnijih i najznačajnijih društvenih oblasti, navodi se u Deklaraciji Zajednice umetnosti i kulture.

Javne ustanove kulture su dovedene u položaj potpune materijalne, ekonomske, infrastrukturne i socijalne nestabilnosti; budžeti za programe javnih institucija i manifestacija su drastično smanjeni ili potpuno ukinuti; zaposleni u javnim institucijama imaju sramno mala primanja i nikakva sredstva za rad; znatno su smanjena sredstva za poslove poverene strukovnim udruženjima kao jedinim preostalim institucionalnim polugama za zastupanje profesionalnih interesa samostalnih umetnika; samostalne umetnice i umetnici su ostavljeni bez ikakve ekonomske i socijalne sigurnosti, bez ikakvih primanja; javni konkursi za podršku produkciji na republičkom, pokrajinskom i na lokalnom nivou su skoro u potpunosti ukinuti; polje očuvanja naše kulturne baštine je ozbiljno ugroženo neustavnim odlukama i odredbama Vlade, partijskim pritiscima na rad ustanova zaštite i interpretacije baštine, nemarom i različitim oblicima manipulacija i zloupotreba, stoji, između ostalog u ovoj deklaraciji.

Svi navedeni problemi zahtevaju hitnu reakciju kako bi se zaustavio i preokrenuo proces aktivnog urušavanja spomenika kulture, materijalnog i nematerijalnog nasleđa, kulturne i umetničke baštine Republike Srbije. Neophodno je stoga hitno pokrenuti akcije i mere za rešavanje ključnih problema. Potpisnici Deklaracije, njih oko 170, među kojima su pisci, glumci, reditelji, koreografi, vizuelni umetnici, kao što su Milisav Savić, Dejan Atanacković, Kokan Mladenović, Udruženje Krokodil, izdavačka kuća Clio, Akademska knjiga, Dah teatar, Umetnički kolektiv U10, Pobunjene čitateljke, Milena Dragićević Šešić, Sonja Jauković, Božidar Đurović, Saša Ilić, Jelena Jelača, Aleksandar Rafailović, Ksenija Đurović predlažu generalne mere. A prva od njih jeste povećanje izdvajanja iz javnog budžeta za kulturu na minimum jedan odsto na republičkom nivou i minimum šest procenata na lokalnom nivou i njegovu pravičnu i transparentnu raspodelu među oblastima i akterima.

Zahtevaju i zaustavljanje partijskog zapošljavanja i nekompetentnog upravljanja javnim institucijama kulture, kroz unapređenje i primenu procedura koje bi omogućile odgovorno, transparentno, kompetentno i autonomno upravljanje svim javnim institucijama kulture na republičkom, pokrajnskom i lokalnom nivou.

Traže i formiranje adekvatnih tela i stalnih radnih jedinica, po principu rotacije i demokratskog odlučivanja, koje bi obezbedile instrumente učešća svih aktera u kulturi u procesu donošenja odluka, u formiranju javnih politika, u unapređenju instrumenata podrške, te kriterijuma valorizacije u skladu sa potrebama i prirodom produkcije, u unapređenju terminologije, kategorizacije i drugih formalnih određenja umetničke produkcije, istraživačkog rada, baštine i promena u drugim domenima rada u polju umetnosti i kulture, a koji se nisu menjali decenijama.

Među zahtevima je i onaj za kreiranje nove strategije za kulturu kroz široko učešće aktera u polju kulture, koja će pozicionirati umetničku i kulturnu produkciju, rad u polju umetnosti i kulture, istraživački rad i rad na očuvanju i interpretaciji nasleđa kao domen javnog dobra, a ne kao domen kulturnih industrija i koja će definisati glavne strateške pravce razvoja kulture i umetnosti u zemlji.

Zahtevaju i definisanje uslova rada u polju kulture kroz uspostavljanje dijaloga i razumevanje specifičnih pozicija svih aktera koji deluju u polju kulture, uključujući samostalne umetnike, što podrazumeva izmene Zakona o radu, Zakona o štrajku i ostala zakonska dokumenta koja bi trebalo da regulišu status i uslove rada u polju umetnosti i kulture.

Traže i omogućavanje održivog finansiranja godišnjih umetničkih i kulturnih programa uz mogućnost višegodišnjeg finansiranja kako bi pravovremeno mogle da se planiraju i realizuju aktivnosti.

Jedna od mera jeste i uvođenje transparentnih procedura za realizaciju javnih konkursa u kulturi na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou, uz implementaciju preporuka nastalih temeljnim dugogodišnjim istraživanjima različitih aktera u kulturi.

Tu je i kreiranje poreskih i fiskalnih politika koje bi pospešile razvoj umetnosti i kulture, učinile je dostupnijom i olakšale rad umetnicima i kulturnim radnicima, ali i omogućile nove finansijske instrumente pomoći za umetničku i kulturnu produkciju; kao i kreiranje nove strategije za unapređenje obrazovanja u kulturi, umetnosti i baštini na svim nivoima obrazovanja.

Među zahtevima jeste i onaj da je status studentskih i omladinskih kulturnih centara potrebno iznova definisati u pravcu uključivanja studenata i omladine u proces donošenja odluka, upravljanja i kreiranja programa.

Takođe i da se uspostave mehanizmi za razvoj mreže lokalnih kulturnih centara i domova kulture u zemlji radi obezbeđivanja dostupnosti za učešće u kreiranju kulturnih i umetničkih sadržaja i razvoj posebne strategije za decentralizaciju kulture u zemlji.

Traže i povećanje zastupljenosti tema iz kulture i umetnosti u medijima, kroz veće ulaganje u realizaciju kvalitetnih, kritičkih i edukativnih kulturnih i umetničkih programa, kao i otvaranje prostora i obrazovanje kadra za aktuelnu umetničku kritiku, kao i planska prezentacija u medijskoj sferi.

Predlažu i specifične mere, od kojih je prva poništavanje protivzakonitih odluka Vlade Srbije o prestanku svojstva nepokretnog kulturnog dobra zgradama Generalštaba, ponovno utvrđivanje čitavog kompleksa Beogradskog sajma za nepokretno kulturno dobro, izrada strategije zaštite velikog broja ugroženih spomenika kulture, javnih istorijskih objekata, urbanih i ruralnih celina, nematerijalnog umetničkog i kulturnog nasleđa od kulturnog i istorijskog značaja u Republici Srbiji, i pristupanje stručnoj reviziji svih projekata koji mogu ugroziti status kulturnog, istorijskog i prirodnog nasleđa.

A druga mera se odnosi na obustavljanje izgradnje garaže uz zgradu Narodne biblioteke u Beogradu, saniranje štete na samoj zgradi i kreiranje plana, u tesnoj saradnji sa zaposlenima i relevantnim stručnjakinjama i stručnjacima, za izgradnju neophodnog depoa biblioteke.

Zahtevaju i objavljivanje dokumentacije vezane za realizaciju specijalizovane izložbe EXPO (čija dokumentacija nikad nije predstavljena javno u celosti, što je obaveza ovakvih projekata), dokumenata vezanih za namenu i troškove projekata u okviru izložbe EXPO, kao i kriterijume po kojima su sredstva opredeljena. Sprovođenje revizije svih projekata, ali i prostornih planova i planova izgradnje vezanih za projekat EXPO u tesnoj saradnji s relevantnim stručnjacima iz adekvatnih oblasti, kao i poštovanje Zakona o planiranju i izgradnji i prava na učešće javnosti u prostornom planiranju.

Traže i poništavanje odluke o smanjenju izdvajanja za poverene poslove reprezentativnim udruženjima i, u tesnoj saradnji i dijalogu sa predstavnicima reprezentativnih udruženja, saniranje akutnih ali i dugoročnih problema sa kojim su strukovna udruženja u kulturi suočena.

Predlažu kroz dijalog sa predstavnicima reprezentativnih udruženja i samostalnim umetnicama i umetnicima, hitan otpis dugovanja nastalih administrativnom greškom, regulisanje statusa samostalnog umetnika kroz zakonodavstvo, kreiranje razvojne ekonomske i socijalne mere podrške radu samostalnim umetnicama i umetnicima, koja bi omogućila adekvatno vrednovanje rada u umetnosti i rada samostalnih umetnica i umetnika.

Poručuju na kraju da se u zajedničkoj borbi za kulturu, nasleđe, javne institucije, savremenu umetničku i kulturnu produkciju i sve druge oblasti delovanja u polju kulture. mora delovati solidarno. Stoga pozivaju sve da im se pridruže u borbi za odbranu umetnosti i kulture kao javnog dobra, za očuvanje našeg nasleđa i mogućnost da ostvaruju dela kojima će se meriti sadašnjost i koja će opstati i u budućnosti, za autonomiju rada svih aktera u polju umetnosti i kulture, za pravo na slobodno izražavanje i kritičko mišljenje, za kulturu i umetnost koje pripadaju svima.

Deklaraciju Zajednice umetnosti i kulture moguće je potpisati na ovom linku.