Bitno je da umetnici dignu glas

Umetnost je uvek odgovor na koju vlasti nemaju odgovore. To je nešto što oni ne umeju, i što je naša snaga, konstatovala je istoričarka Dubravka Stojanović za naš sajt pre nekoliko dana posle otvaranja izložbe "Naj rupa Beograda" na Filozofskom fakultetu. Da su i sami umetnici toga svesni govori odziv na ovaj društveno-angažovani konkurs i, u poslednje vreme, česte umetničke akcije ili performanse kao odgovor na socijalno-političku zbilju u našoj zemlji. I sagovornici portala Nova.rs složni su u oceni da je u prirodi umetnosti da bude angažovanai da,na svoj jedinstven način, prati događaje oko nas.Karikaturista,ilustrator i umetnikJugoslav Vlahović podseća za naš sajt da su, još početkom prošlog veka, vrhunski likovni umetnici, zasićeni vladajućim akademizmom, počeli da se bave karikaturom:- U karikaturi su videli slobodu izražavanja. I to ne samo slobodu likovnog, nego i mentalnog izražavanja - navodi Vlahović.

Jedan je njegovih radova trenutno je izložen na postavci na Filozofskom fakultetu "Naj rupa Beograda", kojom se ova instutucija, kako ističe za naš sajt, pozicionira kao aktivan izložbeni prostor, veoma angažovanog tipa:- Ali, to je u prirodi karikature - da bude angažovana, da prati događaje oko nas. Mi, karikaturisti smo, kao i novinari, radoznali,izato smo se i opredelili za ovu vrstu umetnosti. Bez toga nema karikature. Mislim da je jako dobro što je ova izložba priređena, pogotovo što je sada u vreme pandemije dostupna svima na Platou ispred Filozofskog fakulteta. Nažalost, ovaj prostor je pun rupa, što je bila i inicijalna kapisla za ovu izložbu koja je, čini mi se, veoma uspela. Jer, obuhvata dosta radova u raznim medijima. Savremeni fenomenijeste mešanjerazličitihmedija,ikarikatura je sada prisutna, ne samo u novinama i časopisima kao ranije, nego i u drugim medijima, naročito internetu. Mi smo ponekad čak i "ljubomorni" što neke naše ideje,taj angažovani jezik karikatureviđamo u drugom medijima. Ali, rekao bih da su u tom nekom idejnom smislu karikaturisti ispred svih. Možda će se nekom učiniti da preterujem, ali u pitanju je jedna zaista superiorna umetnost. Ako umetnik još vlada dobro zanatom i crtežom, on je onda u ravni velikih majstora - smatra Vlahović.Da i skulptura može i te kako uputiti oštru društveno-poličku poruku primer je delo poznatog vajara i slikara i nekadašnjeg predsednika Vajarske sekcije ULUS-a Radeta Markovića. Naime, Markovićeva "Rupa za G.V.", zapravo zlatna skulptura u obliku toaletne šolje, u čijem je središtu Beograd na vodi, trenutno krasi postavku na Filozofskom fakultetu. Ovo umetnikovo delo, koje je "posvetio" zameniku gradonačelnika, još jedno je u nizu onih koje su refleksija trenutka u kome živimo:

- U svom umetničkom radu u poslednjih petnaestak godina vrlo ozbiljno se osvrćem na društvene teme, odnosno na ono što nas sprečava da živimo mirnije i slobodnije. Bilo da razmišljam o uzrocima toga, bilo da na neki način ironišem i čitavu tu našu situaciju stavljam u nekakav šaljivi kontekst... Ali, to je samo moj stav. Pitanje je temperamenta ili karaktera samog umetnika kuda sa svojim delom želi da se „zaputi“. Apsolutno je legitimno da se ljudi iz svega ovoga isključe i da krenu nekim svojim putem. Naravno da je za neke važno da razmišljaju samo o onim stvarima za koje misle da njima predstavljaju problem ili zadovoljstvo. Međutim, mislim da je izuzetno važno da umetnici ili akteri na javnoj sceni iskažu svoj ljudski i politički stav. Naročito stav u odnosu na događaje koji se ovde dešavaju i koji nam smetaju da budemo slobodni, preduzetni, nasmejani… I raduje me što se umetnici sve više bave "realnim životom" - kažeRade Marković.Ulični umetnik i arhitekta Andrej Josifovski Pijanista konstatuje da su ovo društvo, grad, stanje u kome živimo, nažalost, veoma inspirativno za jednog umetnika:

- Ne znam šta bih radio da živim u nekom uređenom sistemu i društvu. Bilo bi mi dosadno. A ovako, gde god da se okrenem u Beogradu, inspiracije je toliko da nikako ne može da manjka - kaže Pijanista, uz opasku da ne zaostajemo za Švajcarskom, jedini je problem što naš grad, zemlja nisu "švajcarski sir sa rupama".

Vlahović naglašava da je, s obzirom na trenutak u kome živimo, "mentalniangažman umetnika jako važan, čak neophodan":- I to ne samo na planu karikature, likovnih i primenjenih umetnosti, nego i mnogo šire. Svedoci smo, bar mi rođeni Beograđani, urušavanja grada. Ovde je na delu jedan pravi urbacid koji nam zaista smeta. Ne smemo biti ravnodušni spram toga. Koliko možemo dižemo svoj glas, ali čini mi se da bi on trebalo da bude još jači, i da se pročuje što je više i dalje moguće - poručuje Jugoslav Vlahović.Jedan od najangažovanijih umetnika u tom smislu u poslednje vreme jeste Pijanista. Krajem prošle godine njegov "svetleći falus" (Keep Light) postavljen na kratko ispred Gradske skupštine napravio je opštu pometnju, a zlatna lopata koju je poneo na taj performans kako bi "počistio" dobila je nagradu za najbolju ilustraciju na konkursu "Naj rupa Beograda" . A poslednji performans "Eksperiment - krug života na Balkanu" izveo je pre dvadesetak dana ispred Narodne skupštine sa ciljem da ukaže "na snagu i moć naroda i probudi intelektualnu elitu koja može društvo da izvede sa stranputice".

- Stalne akcije, performansi, stalno ukazivanje na sve loše oko nas je u ovom trenutku jedini legitimni način kojim mi možemo da se borimo. I internet je trenutno u službi umetnika, i jedno od naših najmoćnijih oružja. Čini mi se da sve akcije koje se dešavaju služe kao neka vrsta opomene, i rekao bih da vlast to pomno prati i da ih sve to boli. Voleli bi oni da toga nema, da nema nas angažovanih umetnika... Ali tu smo, i čini mi se da ih to na neki načinčak iplaši - kaže na kraju Pijanista uz napomenu da se od njega tek mogu očekivati nove angažovane akcije, umetnička dela i performansi.- Imam ih na lageru dosta!