Pre tačno 53 godine Džon Lenon, Pol Makartni, Džordž Harison i Ringo Star održali su poslednji zajednički koncert. Malo ko je tog 30. januara 1969. bio svestan da Bitlse gleda uživo zadnji put, ali baš taj datum je za mnoge obožavaoce jednog od najznačajnijih bendova u istoriji muzike označio kraj jedne ere.
Legendarna svirka održana na današnji dan pre više od pola veka poslužila je i novozelandskom sineasti Piteru Džeksonu kao inspiracija za trodelni dokumentarac „The Beatles: Get Back“ koji je premijerno prikazan polovinom prošlog novembra, a potom je strimovan na platformi Dizni Plus.
Osim što je to bila poslednja šansa da se slavna liverpulska četvorka vidi zajedno na sceni, koncert je bio neobičan, ako ni po čemu drugom, a ono po mestu održavanja. Jer, za koncertni prostor je izabran krov diskografske kuće „Epl“ u centru Londona.
Samo desetak dana pre tog koncerta Bitlsi su objavili deseti studijski album „Yellow Submarine“. I „liverpulske bube“ su imale želju da to proslave nekom svirkom. Ali, nisu znali gde…
I kako su završili na krovu? Iako su u vidu imali “normalne” dvorane u Londonu, poput „Paladijuma“, klavijaturista Bili Preston, koji im se pridružio tog 30. januara, svedočio je da je Džon Lenon poželeo da se popnu na krov. S druge strane, tonac Glin Džons tvrdio je da je ideja bila njegova, a sugerisao ju je bubnjaru Ringu Staru na jednom ručku poručivši mu da je „sjajan pogled s krova na Vest Endu“. I kada su, opet posle jednog ručka, izašli na krov da udahnu svež vazduh, shvatili su da je to idealno mesto za svirku:
– Hajmo na krov – rekli su jedni drugima, prisećao se svojevremeno Ringo Star.
Međutim, samo nekoliko minuta pre izlaska na improvizovanu scenu, muzičari su bili u nedoumici, ali presekao je Džon Lenon uz reči:
– Je*eš ga… Uradimo to!
Nastup nije bio najavljen, niti ga je bilo ko očekivao, pa nije bilo kraja zaprepašćenju zaposlenih u okolnim zgradama, koji su bili na pauzi za ručak, kao i slučajnih prolaznika, kada su ugledali Lenona, Makartnija, Harisona i Stara u centru Londona, nigde drugde do na krovu kako „praše“.
Slavni četverac bio je pojačan za ovu unikatnu svirku američkim muzičarem, klavijaturistom Bilijem Prestonom, a na krov je poveo i tonca Alana Parsonsa, kao i filmskog reditelja Majkla Lindzija-Hoga, koji je, osim koncerta, snimao i ushićene reakcije ljudi na ulici. I kada su nešto pre jedan sat po podne počeli da sviraju, to je najpre izazvalo konfuziju zaposlenih u okolnim zgradama i prolaznika na ulici, da bi se vrlo brzo skupila „kritična masa“ obožavalaca koja je svojim uživanjem u svirci blokirala saobraćaj.
I izdržali su Bitlsi samo 42 minuta… Zapravo, toliko im je bilo omogućeno da sviraju, dok nije došla policija, prekinuvši im nenajavljeni koncert. Jer, nisu svi bili oduševljeni Bitlsima na krovu, s obzirom da je obližnja stanica Metropoliten policije bila zasuta pozivima lokalnih biznismena koje je bučna muzika ometala u poslu. A pride je bio zaustavljen saobraćaj i zavladao je totalni haos.
I posle 42 minuta londonska policija je oterala Bitlse sa krova zgrade u ulici Sevil rou broj 3. Za tih četrdesetak minuta muzičari su uspeli da odsviraju samo pet pesama, a neke od njih su uspeli da „ubodu“ tek iz drugog ili trećeg puta, da bi im policija poručila da će biti uhapšeni ukoliko ne prekinu „krovni performans“.
Bitlsi su se, odsviravši na kraju „Get Back“, povinovali zahtevima policije, a Džon Lenon se na prinudnom kraju koncerta šaljivo obratio publici rečima:
– Želim da vam se zahvalim u ime benda i nadam se da smo prošli audiciju!
Iako su nekoliko meseci posle tog nastupa objavili album „Abbey Road“, već u novembru te 1969. „liverpulske bube“ su se nezvanično razišle, a snimci sa poslednjeg koncerta Bitlsa našli su se u dokumentarnom filmu Majkla Lindzija Hoga „Let It Be“.
Lindzi Hog je snimao Bitlse od 2. januara do 31. januara 1969. godine planirajući da to iskoristi za televizijski specijal. Međutim, na kraju je od toga napravljen dokumentarac „Let It Be“, premijerno prikazan 1970. godine. Ovaj film je za sve poštovaoce „Bitlsa“ veoma značajan s obzirom na to da beleži ne samo poslednji nastup sastava, već i vreme koje je bilo prava prekretnica za „liverpulske bube“, jer su tenzije u bendu bile u to doba na vrhuncu. Nedugo zatim, grupa je i okončala svoj desetogodišnji život.
Sve što je tokom januara zabeležio Lindzi Hog, više od 55 sati nikada pre viđenog video-materijala i 140 sati audio-zapisa, „taj ćup s blagom“ imao je na raspolaganju Piter Džekson za dokumentarni serijal „The Beatles: Get Back„. Dokumentarac trostrukog dobitnika Oskara, koji je naišao na podeljene reakcije kritičara, omogućio je publici, kako je prokomentarisao sam reditelj, da bude „muva na zidu“.
Prekjuče je u čast godišnjice poslednje svirke Bitlsa objavljen kompletan audio snimak legendarnog performansa iz 1969, odnosno lajv album pod nazivom „Get Back (Rooftop Performance)“, u izdanju diskografske kuće Univerzal koji je dostupan i u Srbiji na svim striming servisima.
Za večeras je planirano da se u svim svetskim bioskopima, koji imaju IMAX tehnologiju, bude prikazan i video snimak kompletnog originalnog nastupa, a uvod donosi gledaocima razgovor sa autorima filma. Od 11. februara u redovnoj bioskopskoj distribuciji naći će se poslednje koncertno svedočanstvo Bitlsa pre nego što su zauvek otišli u istoriju…
Bonus video:
Kako je Lenon ubijen na kućnom pragu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare