Bindžovanje subotom: Ana Maria Rossi o seriji Unorthodox

Njujorški kvart Williamsburg nalazi se u Bruklinu. Od Menhetna ga deli samo jedan most. Razdaljina koja se prelazi peške, razdvaja žilu kucavicu najveće svetske metropole i jednu od najizolovanijih i najzatvorenijih zajednica na svetu – Hasidske Jevreje.Hasidski Jevreji naselili su se u Vilijamsburgu nakon 1945, kad je tamo došao njihov rabin Joel Teitelbaum. Njih oko 60.000 živi po strogim versko-socijalnim pravilima, odbijaju tehnologiju, brakovi su ugovoreni i žene se isključivo među sobom, govore samo jidiš, ne hebrejski niti engleski, nose tradicionalnu odeću, ženama se nakon udaje brije glava i nose periku, a muškarci imaju brade i one dugačke lokne sa strane, šešire i visoke krznene kape. Ženama je zabranjeno školovanje, muzika, a često i da hodaju istom stranom ulice kojom idu muškarci. Državu Izrael ne priznaju jer je smatraju krivovernom. Odustajanje od utvrđenog načina života kažnjava se potpunim izopštavanjem iz zajednice.Jedna od onih koja je u svojoj devetnaestoj godini izopštena iz hasidske zajednice je i američko-nemačka književnica Deborah Feldman. Na osnovu njene memoarske knjige "Unorthodox: The Scandalous Rejection of My Hasidic Roots" (Neortodoksna: Skandalozno otpadništvo od mojih hasidskih korena) nastala je i ova četvorodelna serija čiju autorsku ekipu čine uglavnom žene. Kao kreatorke serije potpisuju se Anna Karolinski i Anna Winger, obe poznate po tome što su radile na jednoj od najuspešnijih nemačkih serija "Deutschland 83", a rediteljka je Maria Schrader, inače profesionalna glumica.https://www.youtube.com/watch?v=vvxzIXSAPywDeborah Feldman, koja je uspela da pobegne iz ugovorenog braka u koji su je naterali kad je imala 17 godina, danas živi u Berlinu, a svoju porodicu nije videla od 2006. godine. Kada je njena knjiga dospela na top listu publicistike "The New York Timesa", izazvala je gnev žitelja Vilijamsburga, i gomilu tužbi i parnica koje se protiv nje vode. Tim povodom je bila prinuđena da objašnjava da veliki broj pojedinaca odrasta u sistemima sa ubeđenjem da je to njihov život i da treba baš tako da izgleda jer su tako naučeni i za nešto drugo ni ne znaju. Misle da osećaju slobodu unutar sopstvenog zatvora.Govorila je neupućenima i o poreklu društva kome je pripadala i koje je svojevoljno napustila: "Jevreji dinastije Satmar su pripadnici hasidske zajednice koja potiče iz rumunskog grada Satu Mare (mađarski Satmar koji je nekada pripadao mađarskom kraljevstvu), i nju čine mahom oni koji su preživeli holokaust, i koji su zajednicu osnovali nakon Drugog svetskog rata u Njujorku. Oni su želeli da ponovo ojačaju sopstvene redove i da sve ubijene nadomeste što većim brojem novorođene dece." I pored toga što nam književnica pruža detaljan uvid u većini ljudi nepoznati svet ove ultraortodoksne jevrejske zajednice, prožete strogim pravilima, ritualima i zakonima, i ne krije koliko je trpela, ona taj svet opisuje nežnim rečima, pričajući jednu univerzalnu priču o samooslobađanju.https://www.youtube.com/watch?v=Nixgq1d5J7gA priča počinje upravo na dan bega, kada autorkin alter ego Ester Shapiro (Shira Haas) umesto na porodični ručak na dan šabata, seda u taksi, odlazi na aerodrom i beži u Berlin. U postavi suknje krije pasoš, nemačka dokumenta, nešto novca i adresu svoje majke, takođe otpadnice iz ovog društva koja već godinama tamo živi. Odlazi bez kofera i ikakvog prtljaga jer je na šabat zabranjeno prenošenje ičega.Kad u Vilijamsburgu shvate da je nestala, prvo što se radi je konsultacija sa rabinom da se izbegne "neprihvatljiv presedan". Rabin šalje Esterinog muža Yankija (Amit Rahev) za njom u Berlin, da je pronađe i vrati. Pošto Yanki nije video ni Menhetn, ni ostatak Njujorka, jer u životu nije napustio svoj kvart, on sa sobom vodi izopštenika povratnika Moishea (Jeff Wilbusch). Moishe poznaje Evropu i Berlin, i sam je bio prebeg, nikada dovoljno ukorenjen ni u jedno od oba društva, kud i kamo bliži kockarskom stolu i prostitutkama nego strogim pravilima verskog života zajednice iz koje potiče.Valja spomenuti i da je ova serija "polovično biografska" - život u Njujorku je do detalja prikazano iskustvo književnice Debore Feldman, dok je berlinski deo, muzičke aspiracije glavne junakinje i njen porodični bekgraund, kompletno izmišljeno i dopisano.Za razumevanje sveta u koji Ester beži, i o kome, malo je reći, ništa ne zna, kratorke serije su koristile sve reference današnjeg "zapadnog društva", sa svim dobrim i lošim što to podrazumeva, i tako uneli onog neophodnog "fiction" soka u ovu realistično biografsku pripovest. Krug mladih berlinskih umetnika okupljenih na muzičkoj akademiji na kojoj Ester želi da studira, da joj pripada i postane deo njenog sveta, oličenje je multikulturalnosti. Arapi, muslimani, katolici, crnci, Jevreji, homoseksualci i heteroseksualni, vernici i ateisti. Jedina koja prema Ester ima izvestan otklon je liberalna Izraelka koja iz kuće nosi neku vrstu predrasuda o ortodoksnim pripadnicima jevrejske zajednice. Ester se, takođe, suočava sa saznanjem da joj majka živi sa ženom u lezbejskom odnosu.Sve prepreka u sebi, u odnosima sa oba sveta i svim protagonistima ove priče, glavna junakinja maestralno igra. Jer 25-ogodišnja Shira Haas, jedna je od najboljih glumica koja se pojavila u poslednjih pet godina, koliko otprilike i traje njena karijera. Sitna, mršava, sa dečjim licem, prolazi i kao dete prerano naterano u ugovoreni brak, i kao odlučna mlada žena spremana da se bori za ono što želi. Njena karijera započela je filmom "Princess", sledio je film u režiji Natali Portman "A Tale of Love and Darkness", pa "The Zookeeper’s Wife", "Foxtrot", "Mary Magdalene", "Broken Mirrors", "Esau", "Asia" , serija "Shtisel". Do danas, njena karijera pomalo liči na početak karijere njene koleginice i rediteljke Natali Portman - svi vide koliko je dobra, toliko je mlada da niko ne zna dokle to može da ide i šta ćemo još gledati od bravura ove izuzetno darovite glumice.Jedna od meni najzanimljivijih referenci u ovoj seriji bila je priča o Esterinom prvom odlasku na kupanje, na jezero Wannsee, sa ekipom s muzičke akademije. Berlin, nekada epicentar pogroma evropskih Jevreja i svega "drugog" i "drugačijeg", danas je epicentar multikulturalnosti. Vremena se menjaju, ali jezero je jezero, i nalazi se i dalje na onom istom mestu gde se, na obodu šume, baš kao i danas, na broju 56-58 nalazila vila u vlasništvu kriminalne policije koja je u istoriji ostala poznata samo po tome što je bila mesto Wannseejske konferencije, sastanka vodećih političara nacističke Nemačke u Berlinu, gde je 20. januara 1942. doneta odluka o "konačnom rešenju", o deportaciji i istrebljenju svih nemačkih jevreja.Tu, na tom lepom berlinskom jezeru, gde se suočava sa prošlošću holokausta i svega što je formiralo identitet cele njujorške zajednice iz koje potiče, glavna junakinja u svojoj neprimerenoj odeći ulazi u vodu, baš kao onda kad je to ritualno činila pred ugovorenu udaju, bojažljivo i nespretno odlučuje da zaroni i otpliva, da skine periku sa glave i da se ogoli, olučujući da neće živeti kao žrtva prošlosti sopstvenog naroda.https://www.youtube.com/watch?v=smKFVWK3VtY