Beogradske muzičke svečanosti - Bemus otvara sutra uveče gala-koncert u Narodnom pozorištu posvećen stotoj godišnjici rođenja slavne operske dive Marije Kalas. Najlepše operske arije i duete interpretiraće grčki sopran Vasiliki Karajani i italijanski tenor Andrea Kare koji su govorili za Nova.rs uoči nastupa.
– Marija Kalas je napravila revoluciju u operi. Mnogi s pravom govore o istoriji opere pre i posle nje. Bila je revolucionarna u svakom pogledu – talentom, temperamentom, božanstvenom bojom glasa. Jednom kada čujete njen glas, pamtite ga zauvek! Njene izvedbe bile su unikatne. Uloge nije igrala, postajala je uvek lik koji je tumačila. Sigurno je bilo neizrecivo prisustvovati njenom igranju i čuti je uživo. Nažalost, mi tu šansu nismo imali, ali hvala bogu, ipak imamo onih malo snimaka da u njima uživamo – priča s mnogo emocija Karajani.
Marija Kalas, jedan od najvećih soprana u istoriji opere, rođena je 1923. godine u Njujorku u porodici grčkih emigranata, a s obzirom na to da je i Vasiliki iz Grčke, ističe da joj je posebna čast što će pevati na ovom koncertu.
Nažalost, Kalas je preminula prerano 1977. kada je imala samo 53. godine od srčanog udara. Zbog toga, pevati u njenu čast, kako priznaje tenor Andrea Kare, izaziva veliku čast, sreću, privilegiju, ali i ogromnu tugu.
– Njen glas je, uz Pavarotija, nešto najlepše i najznačajnijie što sam, i što ću, verovatno, ikada čuti. Zato istovremeno osećam i tugu i sreću. Mnogo sam čitao i slušao o njenom veličanstvenom, ali tragičnom životu. Svi su mogli da uživaju u njenom glasu, ali toliko toga strašnog bilo je iza njenih leđa. Mnogo je nepravde, iskorišćavanja i neljudskosti doživela. Voleo bih da sada može da vidi koliko je volimo, poštujemo i slavimo! Bila je najveća, a umrla je sama. To me veoma rastužuje i zato mi je velika čast što mogu da pevam za nju. Naravno i za publiku, ali pre svega – za nju negde tamo – kaže Andrea Kare.
Iza spektakulane scene i moćnih glasova i izvedbi, stoji naporan rad, i kao što se naši sagovornici slažu, za besprekornost se mora podneti i određena žrtva. Kao najveću poteškoću u životu operskog pevača, Kare ipak izdvaja – kritiku.
– Kada se odlučite za ovaj posao, pored lepote i sjaja pozornice, prihvatite da ste na istoj toj pozornici vi ti koji su na meti kritika. Morate da prihvatite to da će vas hiljade ljudi voleti, ali isto toliko i mrzeti. Namerno kažem “mrzeti” iako mi je ta reč potpuno neshvatljiva u ovom poslu. Bio sam Pavarotijev student, i za mene je apsolutno nemoguće reći da on nije najveći na svetu! Čovek sa najdivnijim glasom i stasom! Međutim, bilo je onih koji su ga mrzeli. Pamtim ga kao boga pevanja i nikako drugačije – istakao je tenor dodajući da je vremenom ipak shvatio da je opera poput slike – neko bi je sa divljenjem okačio na zid, a neko bacio u đubre.
Kada je reč o statusu opere u svetu, ocenjuju da je internet pomogao da bude dostupnija, ali kada je reč o popularnosti, čini se da iako se može čuti i videti bilo koji nastup, sa bilo kog kontinenta na svetu, opera nije toliko priznata i prisutna u društvu kao nekada.
– Nekada ste mogli da čujete operu svuda, na televiziji, radiju, u pozorištu, na ulici. Danas to nije tako. Ranije se snimalo mnogo dokumentaraca o operskim pevačima i puštani su u udarnom terminu na TV, a danas, čak i u Italiji – posle ponoći, kao da su porno-filmovi. Nažalost, opera nije nešto što privlači mlade. Svi misle da se može čuti svuda u Italiji, ali to više nije tako. Mlađe generacije je smatraju nečim “za matorce”. Lično sam kasno shvatio da je opera moj put i nešto u šta sam se zaljubio za ceo život – iskren je slavni tenor.
Na pitanje šta je to u šta su se zaljubili, Vasiliki Karajani kaže – sve je u tom magičnom jedinstvu!
– Ples, pevanje, igranje, kostim, hor, glumci – sve zajedno čini operu najvećom! U isto vreme svi oblici umetnosti vas obuzimaju i kada se jednom uvučete u taj čarobni svet, ostajete omađijani zauvek – zaključuje Karajanijeva, a Andrea Kare za kraj dodaje:
– Opera je remek-delo koje jedino može na tako savršen način da obuhvati rođenje, život, sreću, tugu, revoluciju, borbu i smrt. Da čuva i prenosi stotinama godina kasnije živote svih tih ličnosti, arije Pučinija, Verdija, koje se sa istom emocijom osećaju i dan-danas. Zato je opera besmrtna i stvorena za večnost!
Bonus video: Marija Jelić – Od matematičarke do svetske operske zvezde
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar