Predstavnici umetnika i zakupaca studija i ateljea u BIGZ-u iz kojih su morali da se isele zbog prodaje imali su preliminarni razgovor sa gradskim čelnicima da bi za njih bio pronađen novi prostor. Kao jedan od mogućih prostora gde bi mogli na nastave da rade spominje se i Šećerana na Čukarici, saznaje portal Nova.rs.
Umetnici i zakupci prostora okupili su se proteklog vikenda ispred BIGZ-a da bi ukazali na to da su posle prodaje zgrade ruskoj kompaniji „Marera propertis“ ostali bez prostora za rad u kom su stotine umetnika stvarale decenijama unazad i da zatraže da im grad Beograd ponudi novi prostor. Istovremeno je započeto i osnivanje udruženja nezavisnih umetnika koje bi, kako je rečeno, trebalo da se bavi ovim i drugim problemima sa kojima se suočava nezavisna scena. Predstavnike umetnika i zakupaca studija i ateljea istog dana pozvao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić i, prema saznanjima portala Nova.rs, u preliminarnom razgovoru im je rekao da je grad voljan da pomogne, da prostora za takve namene ima i da bi o tome trebalo da razgovaraju i na zvaničnom sastanku koji se očekuje sledeće nedelje. Predstavnici umetnika iz BIGZ-a dogovorili su se da za sada ne daju izjave za javnost, čekajući ishod sastanka.
Predstavnici grada su, prema našim saznanjima, kao mogućnost ponudili više prostora, ali kao glavni za sada figurira nekadašnja Fabrika šećera na Čukarici, poznatija kao Stara šećerana, kompleks stavljen pod zaštitu države kao spomenik kulture grada Beograda. Grad bi, navodno, otkupio Šećeranu, uložio novac u renoviranje i potom bi tu mesto mogli da nađu i umetnici. Na pitanja kada bi to moglo da se dogodi i da li će se uopšte dogoditi, mnogi dosadašnji korisnici prostora u BIGZ-u gledaju sa skepsom, ocenjujući da je to „na dugom štapu“. U Šećerani trenutno radi KPGT Ljubiše Ristića, a radili su i ugostiteljski objekti.
– Sasvim sigurno moramo da imamo prostor za nezavisnu scenu. Moram da vidim kako ćemo to uraditi, nisam siguran da imamo tako jednu veliku zgradu, mada bi bilo idealno da se tako nešto dogodi. Mi se, inače, spremamo da kupimo Staru šećeranu i da tu napravimo jedan sličan prostor, koji će biti namenjen baš kulturnim sadržajima, a sigurno je da veliki gradovi kao Beograd treba da imaju takvu scenu. Nameravao sam da ih pozovem na razgovor, ali pre toga moram da vidim kakvo rešenje mogu da im ponudim. Oni su deo kulturne ponude Beograda, imaju pravo i treba da postoje uz podršku grada i u to sam apsolutno siguran, kao što smo nedavno preuzeli i KPGT, pozorišni projekat još iz stare Jugoslavije i alternativno pozorište – kazao je Vesić novinarima istog dana kada su se umetnici okupili ispred BIGZ-a. On je više puta u toj izjavi ponovio da nije grad prodao zgradu BIGZ-a, ali nijednom kada moglo da se očekuje da grad kupi Šećeranu.
Izvesno je, međutim, da umetnici iz BIGZ-a nemaju gde. Novi vlasnici BIGZ-a su, nakon što je 18. februara saopšteno da je prodata zgrada stavljena pod zaštitu države kao spomenik kulture 1991. godine, ušli u posed i dotadašnjim zakupcima dali su rok od 30 dana da se isele, što su oni i učinili. Šta dalje?
– Spakovali smo opremu u magacin i očekujemo da se nađe neko rešenje. Pokušali smo i sami da nađemo prostor da nastavimo da radimo, ali to teže ide pojedinačno, tako da smo se udružili. Udruženje nam je trenutno u procesu osnivanja, nadam se da ćemo ga do kraja nedelje registrovati u APR-u. I sada smo prepoznati kao neformalno udruženje, ali ćemo nakon registracije u pregovore i kada bude nečega konkretnog zvanično ćemo se obratiti javnosti – kaže Nikola Vidojević, bubnjar grupe Dingospo Dali, vlasnik studija „Sova“ koji je doskora radio na sedmom spratu BIGZ-a i jedan od osnivača udruženja.
Iz prostora u kom je decenijama radio morao je da se iseli i Ivan Petrović, gitarista, producent i vlasnik studija na poslednjem spratu BIGZ-a.
– Meni je za studio potreban veći prostor, tako da dok ne budem našao gde bih mogao da ga ponovo otvorim, svu opremu stavljam u magacin. U toku je i registracija udruženja, pa ćemo videti šta će biti. Nadam se da će uskoro biti nekog dogovora – kaže i Petrović.
Predragu Pejčiću, vlasnik studija „Bumerang“ selidba je, kaže, teško pala i organizaciono i emotivno.
– Morali smo da napustimo prostor posle više od 10 godina, tako da još bolujemo. Gašenjem BIGZ-a ugašena je alternativna kultura u gradu. U BIGZ-u, od kako su studija tamo proradila, svirao je svako ko je nešto značio u muzici u ovom gradu. Kulturno smo ispoštovali rok od mesec dana da se iselimo, tako da iznosimo poslednje delove opreme odande i tražimo novi prostor. Gledamo gde bismo mogli, ali za sada još ne znamo. Čuli smo da je, navodno, grad obećao da će kupiti Šećeranu i da ćemo moći tamo, a kada će to biti, to niko ne zna da kaže. Za sada sve zvuči kao „obećanje ludom radovanje“ – kaže Pejčić.