Beograd kakav niste videli: Neverovatni crteži Guljelma Botera FOTO

Zdanje Narodne skupštine, Starog dvora, Hrama Svetog Save, Crkve Svetog Marka ili hotela Moskva, razrušene zgrade Generalštaba, ali i Rudo i Geneks kula ili čuvena stambena zgrada na Karaburmi...samo su neki od prizora Beograda koje je skicirao italijansko-američki umetnik i arhitekta Guljelmo Boter. Hodeći našim gradom umetnik je na svojim crtežima ovekovečio najznamenitije tačke Beograda, ali i one na koje prosečni stanovnik ovog grada ni ne obraća pažnju. No, neko je ipak bio oduševljen umetnikovim skicama Beograda, pa su za njegov rad u srpskoj prestonici stigle dve nagrade, jedna ovde, a druga u Americi.

Kakvo je Boterovo viđenje Beograda, načinjeno tokom dva boravka ovde, može se videti na velikom broju crteža koji su trenutno izloženi u Italijanskom institutu za kulturu na postavci "Beograd vrhom pera", koja će trajati do 19. novembra.Umetnik je završio arhitekturu u Veneciji 1993. i gotovo 20 godina radio u birou u Trevizu, nadajući se da će jednoga dana biti dizajner i putovati svetom. Ali, onda je ekonomska kriza pogodila Italiju, što se naročito odrazilo na građevinski biznis, zbog čega je profesionalni život Guljelma Botera, kako se priseća za naš sajt, doveden u pitanje.- Zato sam odlučio da se vratim starom putu, koji sam započeo kao klinac-crtanju. Još kao mali osvajao sam za svoje crtanje tušem brojne nagrade. I rešio sam da pređem Atlantik da otkrijem svoje američke korene. Jer, moja majka je bila slikarka u Pitsburgu, u Pensilvaniji tokom pete i šeste decenije 20. veka, pre nego što se udala za moga oca, takođe umetnika, i preselila u Italiju. I čitavih deset godina crtao sam američke gradove, izlažući svoje radove uglavnom na američkoj Istočnoj obali - priča nam Guljelmo.

I kada je izbila pandemija koronavirusa zatekao se u rodnoj Italiji. Bio je potpuno blokiran, i želeći nešto da radi, tragao je za kreativnim mogućnostima po, uglavnom, zaključanoj Evropi. Naleteo je na međunarodni poziv za umetnike koji je raspisao Belgrade Art Studio:- Prijavio sam se i odabrali su moj projekat. Plan je bio da dođem u Beograd i crtam najznačajnije spomenike i samu arhitekturu srpske prestonice. Đavo, očigledno, ne dolazi uvek da načini zlo, pa me je tako pandemija "dovela" u Beograd. A presudna je bila i podrška Italijanskog instituta za kulturu, koja je moj projekat prigrlila sa velikim entuzijazmom - objašnjava Boter.

Kada je prošlog aprila stigao u Beograd prvi put bio je, kako priznaje, fasciniran čitavim gradom:

- Imao sam utisak da sam u pravoj evropskoj prestonici, punoj trgova, avenija, istorijskih mesta, koja je pride obogaćena modernom arhitekturom iz ne tako dalekog doba. Učinilo mi se da je Beograd grad koji treba iskusiti i doživeti pešačenjem. I tokom nedelju dana, koliko sam bio prvi put, dnevno sam prelazio po 25 kilometara, stigavši do najudaljenijih predgrađa. Išao sam od Novog Beograda do Ruda tragajući za dobrom arhitekturom. Video sam i da se grad obnavlja uz reku Savu sa novim imidžom, koji će sigurno ostaviti traga na urbanoj mapi. Samo se nadam da će se to desiti uz reevaluaciju, obnavljanje i konzervaciju mnogih dragulja moderne arhitekture koji krase područje Beograda - ističe naš sagovornik.

Ali, još pri prvom susretu sa Beogradom Guljelmo je shvatio da ovaj grad ima mnoga arhitektonska blaga:

- Obožavam arhitekturu sa velikim A, a ovde u Beogradu mnogo je takvih primera. Ako stavimo na stranu istorijski deo grada, koji je sam po sebi fascinantan, Beograd je ispunjen fantastičnom modernističkom arhitekturom. Ogroman po veličini, toliko je u njemu primera izvrsne arhitekture. Ne želim da dajem političke sudove o određenom istorijskom dobu, ali brutalistička arhitektura koja je cvetala u gradu, meni kao arhitekti, može da bude samo fascinantna, prevashodno zbog kompleksnosti formi, korišćenih materijala, pažnje koja se poklanjala svakom detalju i čak urbanim elementima koji su "umetani" u te brutalističke građevine. Može se reći da je ova arhitektura postala neka vrsta referentne tačke ove teritorije - smatra italijanski arhitekta i umetnik."Iscrtao" je mnogo gradova sveta, ne samo one po Americi, Italiji, ili Beograd, pa se nameće pitanje šta mu je sledeće na listi želja?- Posle otkrivanja Amerike, naročito njene Istočne obale, krenuo sam da "skiciram" gradove Nemačke i Češke. I onda je došao divni Beograd… A moja sledeća destinacija? Pa voleo bih da crtam Moskvu, pogotovo što mi je ćerka nedavno diplomirala ruski.

Iako već godinama radi u Americi, od svoje Italije ne odustaje, a evo i zašto:

- I dok sam rođen u Italiji, gde sam i završio arhitekturu i radio kao univerzitetski asistent, ekonomska kriza me je naterala da okupam sreću u Americi. I moram da priznam da je to sjajna zemlja koja je prepuna mogućnosti za sve one koji tragaju za njima. Kada sam stigao u Pitsburg pre desetak godina, moji crteži grada odmah su završili na naslovnim stranama novina, što mi je otvorilo mnoga vrata. I tako se desilo da sam već naredne godine imao izložbe u dvadesetak američkih gradova. Iako je bilo prirodno da se nastanim tamo sa svojom porodicom, ipak sam ostao da živim u Italiji, a u Ameriku odlazio zbog posla. Italija, uprkos svim problemima, predivna je zemlja u kojoj ljudi još uvek dobro i bezbedno žive, naročito u manjim gradovima, poput Treviza. Posao nije sve u životu, a moja profesija umetnika omogućava mi da putujem i učim o svetu, da razumem različite kulture i umetničke izraze, lokalnu arhitekturu i ljude.

Iako je za sada završio sa "dizajniranjem" Beograda, nije ovo kraj, bar se nada, njegovog druženja sa srpskom prestonicom.

- Izložba mojih crteža u Beogradu, u Italijanskom institutu za kulturu nadam se da neće biti kraj mog iskustva s ovim gradom. Čak sam razvio neke kontakte koji će mi, nadam se, omogućiti da nastavim da radim ovde. Beograd je prepun arhitekture koja treba da se dizajnira i unapređuje, i evo svečano izjavljujem da sam raspoložen da sarađujem sa institutima, izdavačima, ljubiteljima umetnosti koji moj rad smatraju novim delom lokalne kulture. Siguran sam da će Beograd imati ogroman turistički razvoj u narednim godinama, i da će privući mnoge arhitekte entuzijaste koji su o brutalističkoj arhitekturi samo učili u knjigama, a žele da je vide sopstvenim očima - kaže Guljelmo Boter, koji sutra odlazi iz Beograda uz poruku:- Uvek će mi u divnom sećanju ostati svi oni ljudi koje sam upoznao na ulicama grada, s kojima sam razmenio po koju prijateljsku rečenicu i koji su mi bili vodiči u istraživanju arhitekture!Bonus video:Arhitekta Bakić o vlasti

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=fntbakicsramotadz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2171259"]