2
Prenosimo otvoreno pismo direktorki Narodnog muzeja Bojani Borić Brešković, koje potpisuje Ana Stevanović, predsednica Resornog odbora za kulturu Stranke slobode i pravde. Podsetimo, ta stranka je ranije upozorila javnost da je iz Narodnog muzeja bez traga nestalo sedam dela naših poznatih umetnika, dok su iz muzeja rekli kako je u pitanju iznošenje neistina. Pismo Ane Stevanović prenosimo u celini.
„Gospođo Borić Brešković,
Umesto da lično odgovorite na saznanja Stranke slobode i pravde o neizvesnoj sudbini čak sedam vrednih dela iz Zbirke srpskog slikarstva 18. i 19. veka, pokušavate preko Nikole Kusovca i Večernjih novosti na jedan nespretan način da skrenete pažnju sa činjenica na koje smo ukazali, a koje dovode u pitanje Vašu kompetentnost da uopšte ostanete na poziciji direktorke Narodnog muzeja na kojoj ste od 2012. godine.
Pokušavajući da se odbranite navodima da je reč o ”staroj krađi” te da umanjite značaj našeg otkrića o nepoznatoj sudbini čak sedam dela iz jedne od najstarijih i najvrednijih zbirki koje muzej poseduje, namerno uskraćujete javnost odgovora na ključna pitanja. Da li je uobičajeno da u Katalogu Zbirke srpskog slikarstva 18. i 19. veka autora i kustosta iste zbirke Petra Petrovića, čiji ste Vi glavni i odgovorni urednik, javnost u napomenama saznaje da dva dela ove zbirke ”nisu zatečena” prilikom revizije kako se navodi u napomenama?
Podsećanja radi, prilikom revizije 2020. godine ”nisu zatečena” dva dela. Jedno je ”Pejzaž” Celestina Medovića iz 1900. godine za koji Nikola Kusovac napominje da je moglo završiti u smeću sa papirima što je tek skandal neverovatnih razmera, a drugo je portret ”Lukijan Mušicki” iz 1858. godine slikara Novaka Radonića. Dužni ste da objasnite javnosti da li je uobičajeno da se prilikom revizija samo konstatuje da ”dela nisu zatečena” i da objasnite šta to znači? Kuda su ona otišla ili pak odšetala, da li ih je neko ukrao, da li ih je neko ”pozajmio” i da li su ta dela uništena? Vrhunska je neodgovornost da iz napomena objavljenih u zvaničnog publikaciji Narodnog muzeja javnost saznaje ovako nešto.
Drugo, veoma neveštim i krajnje malicioznim saopštenjem pokušavate da relativizujete naše otkriće da je, kako navodite, ”stara krađa” tri dela povod za ”novu kampanju” kako su objavile Večernje Novosti. Naime, u istom katalogu na koji se pozivam u gornjim redovima, navedeno je da su tri vredna dela ukradena 1988. godine na izložbi u Novom Pazaru. U pitanju su dela Đorđa Krstića ”Josif Pančić” iz 1902. godine, ”Portret Laze Kostića” čuvenog Uroša Predića iz 1906. godine i ”Milica Stojadinović Srpkinja” Pavla Simića iz 1858. godine. Da li je moguće da Vi kao direktorka za više od tri decenije niste osetili potrebu da izvestite javnost o sudbini ovih dela? U katalogu piše da su ona ukradena, odakle se zaključuje da ih nema 34 godine, a da li ste obavestili javnost o tome da li je pokrenuta ikakva istraga da se ova dela pronađu? Ako je pokrenuta – dokle se sa istragom stiglo, postoje li ikakva saznanja šta se sa ovim delima desilo? Da li je moguće da ste jednostavno otpisali ova dela iako su njihovi autori poput Đorđa Krstića i Uroša Predića, među najvažnijim i najznačajnijim umetnicima koje je ova zemlja imala?
Treće, u izveštaju o reviziji iz 2020. godine pominje se da su dva dela Uroša Kneževića 2015. godine, kako se navodi, razmenom ustupljena Etnografskom muzeju. Dela koja pripadaju Narodnom muzeju nisu tu kako bi bila ustupana Vašim partijskim kolegama iz SNS-a, a nije mali broj koji je završio na lokacijama gde im nije mesto i to sasvim sklonjena od očiju javnosti. Nakon krajnje neuobičajenih radnji koje smo otkrili u Narodnom muzeju počev od izmeštanja Meštrovićevog ”Miloša Obilića” u zgradu BIA, preko slike ”Ženidba cara Dušana” koja je iz Narodnog muzeja izmeštena u Ministarstvo odbrane i nekoliko meseci nakon premeštanja ozbiljno oštećena u kabinetu, a o čemu niste smeli da se oglasite kad su vam mediji uputili ovo pitanje, imamo sasvim opravdanu bozajan za sudbinu ova dva ustupljena dela.
Zbog svega što smo naveli i šta ćemo tek navoditi, dužni ste da bez odlaganja, relativizacije u pozivanjima na ”stare krađe” i skrivanja iza besnih saopštenja u Večernjim Novostima pružite odgovore javnosti na ovakvo nezapamćeno nehajan i nemaran odnos prema nacionalnom blagu koje je povereno na čuvanje Narodnom muzeju u Beogradu. Naša otkrića su samo vrh ledenog brega koja svedoče o zabrinjavajućoj opasnosti od trajnog oštećenja umetničkih dela koja su preživela vekove i decenije, da bi u poslednjim godinama koje se, gle slučaja, podudaraju sa vašim mandatom, našle u velikoj opasnosti.
Stoga, gospođo Borić Brešković, okanite se pisanja nervoznih saopštenja u Večernjim Novostima i niskih pokušaja obračuna sa činjenicama koje smo izneli, a koje svedoče o našoj želji da ukažemo na opasnost po kulturno i umetničko blago koje pripada svima nama. Iako ste odavno mogli da uživate u penziji, ipak ste po svaku cenu želeli da ostanete na funkciji. U ovom trenutku, odgovoran čin bila bi Vaša hitna ostavka, a po smeni vlasti u aprilu mesecu, ulazak stručne komisije koja bi utvrdila stvarno stanje i stepen oštećena određenih dela zbog neadekvatnog ili nemarnog čuvanja.
Dr Ana Stevanović, predsednica Resornog odbora za kulturu Stranke slobode i pravde“
