"Zašto nema istrage gde su ukradene i nestale slike iz Narodnog muzeja?"

Nakon što je Resorni odbor za kulturu Stranke slobode i pravde saopštio da su vredan portret Laze Kostića iz kičice Uroša Predića, portret Josifa Pančića, dela Pavla Simića, Celestina Medojevića i Novaka Radonića nestala su iz Narodnog muzeja i da im se ne zna trag, Narodni muzej je za Nova.rs to oštro demantovao kao "iznošenje neistina i neosnovanih tvrdnji".

Na navode SSP-a da je tokom revizije krajem 2020. ustanovljeno da čak sedam dela, koja su prethodno razmenjena nisu pronađena, iz ove institucije odgovaraju da još u publikaciji Narodnog muzeja u Beogradu "Zbirka srpskog slikarstva VIII i XIX veka", autora Petra Petrovića objavljenoj 2020. godine na strani 527, u dodatku pod nazivom "Dela koja se više ne nalaze u Zbirci - prema Katalogu srpskog slikarstva VIII i XIX veka" (1987) stoji:- Da je "Portret Josifa Pančića" iz 1902. Đorđa Krstića (ulje na platnu) ukraden sa pokretne izložbe Narodnog muzeja "Portreti znamenitih ličnosti u srpskom slikarstvu 19. veka" u Novom Pazaru 1988. godine. Isto se na pomenutoj izložbi desilo i sa "Portretom Laze Kostića" iz 1906. Uroša Predića (ulje na dasci). Takođe i sa uljem na platnu "Milica Stojadinović - Srpkinja" (oko 1950.) Pavla Simića i da ulje na platnu "Lukijan Mušicki" (replika po Pavelu Đurkoviću) iz 1858. Novaka Radonića "nije zatečeno prilikom revizije i primopredaje Zbirke 2001. godine", kao ni "Pejzaž" (ulje na kartonu, oko 1905.) Celestina Medovića.Ana Stevanović iz Stranke Slobode i pravde kaže za Nova.rs da su čelni ljudi iz Narodnog muzeja pokušavajući da sakriju ono što je SSP otkrio, samo potvrdili ono što je njena stranka tvrdila od samog početka.

- Pitanje je gde su ta dela, kako je moguće da nisu zatečena ili da su nestala. Mi smo pitali sve vreme upravo to, šta se dogodilo sa tim delima. To što su neka od njih ukradena nije uopšte pitanje, već da li je direktorka ove institucije Bojana Borić Brešković uopšte pokrenula nekakvu istagu. Ako jeste, dokle se sa tom istragom stiglo. Ona je na položaju direktorke muzeja od 1996. do 2001. godine, a potom od 2012, pa sve do danas. Šta je ona uradila da se konkretno sazna sudbina ovih dela. U pitanju su veoma vredna dela, neka od njih nema već 34 godine – podseća Stevanović.Iz Narodnog muzeja su takođe saopštili da su razmenom Etnografskom muzeju u Beogradu ustupljena 2015. godine dva ulja na platnu Uroša Kneževića (Ugovor o razmeni kulturnih dobara, broj 61/1 od 12.01.2015).

Ana Stevanović iz SSP-a dodaje da ni ta dela prilikom revizije 2020. godine nisu pronađena.- Mi postavljamo pitanje, šta se sa tim delima desilo? Svih sedam dela jeste sporno. A u svom saopštenju Narodni muzej i dalje ništa nije rekao gde su ta dela, osim što su se naljutili na nas što smo to izneli u javnost. Mi zaista hoćemo da se borimo za ono što je naše i za kulturu koja pripada svima nama - zaključuje Stevanović.Sledeći su na potezu ljudi sa čela Narodnog muzeja, jer se zaista postavlja pitanje, zašto nema nikakve istrage vezane za nestala i ukradena dela?Bonus video - Braća Teofilović: Novi album nakon šest godina

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=braateofilovinovialbumnakonestgodina-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3208612"]