Vučiću, znamo za jadac. Neš kopat! Džaba ti priče o izmaštanim atentatima

Opasan spin, rečenice izvučene iz konteksta, poznat rukopis, a provaljena je i namera.

To vam je, dragi moji, urađeno s ciljem da sad nezavisni mediji koji izveštavaju kritički, počnu da se bave sobom i malo pomere fokus sa litijuma, i drugih nepodopština režima koje su podigle narodno nezadovoljstvo skoro do tačke ključanja.

Da, ovakvim narativom hora Aleksandra Vučića dovode se u opasnost zaposleni u prokazanim medijima. Nisu li nas više puta i sa najviših pozicija u državi i sa stranica njihovih glasila nazivali izdajnicima, stranim plaćenicima, pa nas po potrebi prilepljivali uz toteme srpskih nacionalnih frustracija – malo kurtijevci (nakon što su naprednjaci izašli iz koalicije sa Kurtijem u Vladi Kosova), malo ustaše, nekad smo bili i soroševci dok Vučić nije krenuo da druguje sa Sorošem mlađim.

Sve mi to znamo, al‘ prihvatamo rizik novinarskog posla u Srbiji pod ovakvim režimom.

Zato se nećemo baviti samo sobom. I dalje ćemo biti u službi građana i njihovog realnog informisanja. Zbog toga smo, na koncu, i proglašeni atentatorima.

Onolika masa ljudi na ulicama, građansko nezadovoljstvo je uplašilo režim.

Zato predsednik sada ide da se slika s decom, najavljuje preseljenje kancelarije u Valjevo, pokušava se sa amortizovanjem narodnog bunta.

Vučić, koji je i dalje najpopularniji političar, koristi taj kapital da svojim biračima koji su takođe zabrinuti zbog dugoročnih posledica iskopavanja litijuma i koji su i sami doprinosili gužvama na protestima poruči – ali ti ljudi s kojima šetate, čije poruke slušate, oni hoće da napadnu vašeg voljenog mene, pa nećete valjda da učestvujete u revoluciji protiv vašeg predsednika, oni hoće da me ubiju…

Još ako se njegovi birači koji su takođe zabrinuti zbog litijuma osveste i uvide koliko loše žive, a na protestima koje posećuju često se čuje ono što se ne prati na propagandnim kanalima kojima su izloženi, ode mast u propast.

#blockquote_0

Odavno nije potezana priča o atentatima. A koliko ih je samo bilo.

U jednoj od tobožnjih zavera su čak navodno učestvovali Vučićevi dotadašnji bliski saradnici.

Nikada ni zbog jednog od njih nije podignuta makar jedna optužnica, a nekmoli da je osuđen i zakatančen neki opasni zaverenik.

Bio je onaj što je na Topčiderskoj zvezdi presekao kolonu automobila u pratnji predsednika, onda je pronađeno neko oružje u Jajincima (za koje Marko Miljković, ako mu je verovati, tvrdi da je podmetnuto u akciji u kojoj su učestvovali Sale Mutavi, Aca Rošavi i žandarm Vučko, po naređenju Aleksandra Vulina), zatim na otkrivanju spomenika Stefanu Nemanji još jedan atentat, pa onda više atentata u čijoj su pripremi uticali članovi kriminalnih klanova. Od hapšenja ekipe Velje Nevolje, koja je bila istureno odeljenje „kavačkog klana“ u Srbiji (a do utamničenja sarađivali sa režimom u vidu održavanju mira na tribinama, obezbeđenju inauguracije predsednika i nekih skupova, razbijanja demonstracija, rušenja u Savamali), česti su napisi kako su i oni planirali ubistvo predsednika.

Eto, kad god je neka muka, oni iskonstruišu neki novi atentat, o kome se onda danima drobi, analizira, a druge teme se stavljaju u drugi plan.

Druge teme, poput iskopavanja litijuma, ukidanja moratorijuma na nuklearnu energiju i moguće skladištenje nuklearnog otpada u Srbiji, uslova pod kojima posluju kineske kompanije u Srbiji, Kosova, kako stvarno žive ljudi kada se odmaknete od statističkih ludorija...

Al‘ znamo za jadac, predsedniče. Tako da - neš kopat!