Piše Nikola M. Jovanović: Novi list

Ovih dana pozivaju se građani da glasaju i time „ispune svoju obavezu“. Uvek sam bio od onih koji veruju da je biračko pravo upravo to – pravo, a ne obaveza. To podrazumeva da vas niko ne može naterati da glasate suprotno vašem intimnom osećaju kako ovu zemlju treba voditi.

U ovoj zemlji politika je uništila živote velikog broja građana. Glasajućih i neglasajućih. Sa dobrim zakašnjenjem, čini mi se da ovi izbori uvode jednu stvar kao pravilo igre kojeg se mnogi do sada nisu držali – odgovornost.

I tu dolazimo do razlike između prava i obaveze. Glasač ima pravo i da ne glasa, jer tako šalje poruku o stavu o društvu u kome živi. Međutim, sada je društvo u Srbiji došlo do ključne tačke. Uvođenje odgovorosti u politiku u Srbiji omogućava da ona dugoročno prestane da bude močvara sazdana od dubokog blata korupcije , zloupotrebe institucija i zakona.

Činjenica da je odgovornost prepoznata kao ključna, dalekosežno će uticati na sve aktere na izborima. U slučaju bilo koje vlasti, znači da će biti držana odgovornom za poteze koje vuče i da će snositi posledice svojih odluka pred glasačima i pred zakonom.

Stranke koje žele na vlast, u društvu koje očekuje odgovornost, biće ocenjivane prema tome u kojoj meri svakodnevno žive politiku koju zagovaraju i kako se za nju bore.

Odgovorna politika isključuje populizam, „kule i gradove“ kojima se kupuje pozicija iz koje se vlast osvaja da bi se sticala moć, a ne da bi se napravile promene.

Međutim, odgovornost će pokucati i na vrata svakog birača. U meri u kojoj budemo nezainteresovani šta se radi u naše ime, bićemo odgovorni za društvo u kojem prećutkujemo kršenja zakona, korupciju, ucene i pritiske. Odgovornost znači da te stvari ne prihvatamo, da država mora da bude zasnovana na pravu koje važi za svakog pojedinca podjednako. U tom smislu, pred nama je odgovornost da ne samo na ovim, već i na svakim sledećim izborima očekujemo državnike koji odgovorno upravljaju zemljom kojoj služe.

Odgovorni smo i da se usprotivimo svakome ko veruje da ne mora da snosi odgovornost za ono što radi. Odgovorna država nije zasnovana na sili i pendreku, ona je servis građana.

Samo tako može da se krene napred.

Da li ćemo se držati principa o odgovornoj državi, zavisi isključivo od nas. Ta borba će trajati sve dok odgovornost ne počne da se podrazumeva. Ako želimo da ne završimo saterani uza zid, ako želimo uređenu zemlju, prihvatićemo ovaj princip po cenu i da nam nekad lično „ne ide na ruku“. Šira slika će nam pokazivati društvo sazdano na zaštiti prava pojedinca i istovremeno sistemu koji sprečava samovolju. Deluje jednostavno, ali podrazumeva svakodnevnu borbu za bolje društvo.

Dugo je odgovornost odlagana kao ključna tema. Ako sada propustimo priliku da odgovornost u politici i vođenju države usvojimo kao princip, i dalje ćemo tavoriti u blatu, iako mnogi misle da se izbornom apstinencijom od toga ograđuju i da ih to ne dotiče.

Ne znam da li su stranke svesne toga, ali čini mi se da prvi put postoji tvrdo jezgro građana, bez obzira na to koju političku opciju podržavaju, koji traže da se uvede odgovornost. Istu onu koju od njih traže na radnom mestu, istu onu koju od njih očekuju njihove porodice.

Da bi odgovornost bila uvedena kao princip, oni koji je traže moraju da se ponašaju odgovorno. Moraju da biraju one koji kandiduju politiku za koju su spremni da odgovaraju, odnosno da snose odgovornost. Prvi korak ka odgovornoj vlasti podrazumeva sistem zasnovan na smenjivosti. To znači posledice za svakog ko sistem želi zarad ličnih interesa ili uske grupe ljudi.

Insistiranjem na odgovornosti građani šalju poruku da se oni pitaju, da niko nije jači od birača ove zemlje i da su institucije odgovorne njima, a ne pojedincima.

Da li možemo da se izborimo za odgovorno uređenu državu? To je na nama, čini mi se da građana koji žele tako uređeno društvo ima više nego dovoljno. Za to smo mi odgovorni.