0
„Svaki dan izmisle novu laž i nije važno koliko je prethodna laž bila glupa, koliko je puta demantovana, već koliko sutra se neće obazirati na tu laž nego će nastaviti sa novima. Jedna laž drugu sustiže i možete svakog dana da odgovarate na njih, ali sutra će stići nova laž….“
Ovo su reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića izgovorene 13. septembra ove godine u pauzama pravljenja famoznog sendviča sa nikad jeftinijim parizerom. Vučić, verovali ili ne, otkriva da je čitav performans njegovog i doručka dvojice ministara izveo da bi nam pokazao modus laganja svojih političkih neistomišljenika.
O njemu, kako tvrdi, svaki dan lažu, naravno, svi oni koji ga kritikuju, a on ih odmah po automatizmu pretvara u neprijatelje, ne samo svoje već cele države, jer ako ne volite Vučića, ne volite ni Srbiju. I sve to ti neprijatelji rade preko svojih silnih medija i on jadan ne može da se odbrani od tih laži.
Da nije tužno, bilo bi smešno, i da nije tragično, pomislila bih da je prosto nemoguće, kao neki loš vic.
Naime, možda je Vučić hteo da nam pokaže kako radi opozicija, njegovi neistomišljenici ili mediji koji argumentovano kritikuju vlast, ali on je ustvari, u jednoj rečenici, vrlo slikovito i jezgrovito opisao svoj način vladavine prethodnih jedanaest godina.
Svaki dan nova laž, bez obzira na to koliko je ona prethodna bila glupa, ne obaziru se na to što su već rekli, već jedna laž stiže drugu i niko ne može da stigne sve to da demantuje.
Pa na koga vam to liči u Srbiji? Na jednog i jedinog, u toj disciplini neponovljivog i nepobedivog Aleksandra Vučića.
Koji je to drugi političar u Srbiji u stanju da svakog dana izlazi sa novom temom, učitavajući u nju neverovatna obećanja, koja uporno prkose i zdravom razumu i stvarnosti koju živimo?
Ko nas ubeđuje godinama da samo što nije nastupilo zlatno doba, da smo ekonomski tigar na Balkanu dok se većina nas oseća kao da smo siromašni crkveni miševi?
„Mercedes“ proizveden u Srbiji, meso sa etiketom čuvenog nemačkog giganta „Tenisa“ sa vojvođanskih farmi, čipovi čuvene „Mubadale“, nastali u fabrikama u okolini Inđije, leteći automobili koje pravimo u saradnji sa braćom Kinezima, delovi za „Erbas“ i „Boing“ domaće proizvodnje, brza pruga Beograd – Budimpešta do 2018, pa onda do 2022…..
Sve su ovo obećanja Aleksandra Vučića data u zanosu tamo neke, sad već davne 2013, 2015. ili 2017. godine. Vama ostavljam da odlučite koje se pre ispunilo i šta je istinitije.
Da predsednik ne donosi samo blagostanje i privredni rast, već rešava komplikovane zločine i ubistva boreći se protiv kriminala, pokazuju, pretpostavljam, epilozi ubistava Olivera Ivanovića, pevačice iz Borče ili rušenja u Savamali. I tu je svojevremeno najavio munjevite rasplete, takoreći koliko sutra.
A sutra? Pa sutra je, citiraću predsednika, neka nova laž…
O tome koliko smo puta pobedili u izmaštanim bitkama i ratovima za Kosovo i šta od svih tih pobeda imaju Srbi koji žive na Kosovu, suvišno je i govoriti. Neumesno mi je da navodim i sve državne udare i pokušaje prevrata i ugrožavanja predsednika, o kojima smo detaljno obaveštavani u višečasovnim kuknjavama Vučićevih medijskih trbuhozboraca…
Naravno, ne zaboravlja se ni snimak sa naplatne rampe u Doljevcu. Predsednik je, sećate se, najpre u televizijskom intervjuu najavio da će tražiti da bude objavljen, da bi tri godine kasnije opet pred TV kamerama negirao da je to ikada rekao. Kako pristojan čovek uljudnim rečima uopšte da opiše tu situaciju.
Verujem da bi svako od vas imao da doda još primera na ovaj spisak ili sam da napravi, po svom sećanju, još inspirativniju listu svih Vučićevih obećanja građanima na putu ka boljoj budućnosti u ovih jedanaest godina.
Jer, citiraću opet samog predsednika, svaki dan nova laž….
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare