Srbija - zemlja bez upotrebne dozvole

Razgovaram sa kolegom Rankom Pivljaninom koji mi u dahu izgovara: "Cela srpska državna građevina je, zapravo, kompleks bez upotrebne dozvole, koja se drži na rasklimanim temeljima sa krovnom konstrukcijom koju ankerišu korupcija, nestručnost i političke potrebe vladara".

Nakon poslednje tragedije u kojoj je život na Železničkoj stanici u Novom Sadu izgubilo 14 ljudi i saznanja da je potvrda o prijavi radova na toj zgradi izdata samo dve nedelje pre nego je ovaj objekat pretvoren u masovnu grobnicu valjda je svima jasno da živimo u zemlji u kojoj je pitanje dana kada će neko od nas proći nekom trasom koju su gradili neimari krvi i smrti.

U prijavi radova piše da oni počinju 15. oktobra 2024, kada su uveliko završeni. Država je stala iza nelegalnih radova. Od koga onda da očekujemo da ovakve pojave suzbija i da nam garantuje bezbednost.

I Prokop, ono železničko zdanije građeno ko Skadar na Bojani i koje je prošlog oktobra otvorio predsednik Aleksandar Vučić, već evo godinu dana radi bez upotrebne dozvole, čitam tekst sa portala Nova.rs.

“Nisam znala da nema upotrebnu dozvolu. Plaši me to, imajući u vidu ovo što se desilo u Novom Sadu, mislim da je sve vrlo rizično”, kaže studentkinja koju su naši reporteri sreli na stanici.

I opet Ranko uskače i veli: "Planovi i projekti svoju promociju doživljavaju na kineskoj tabli Najvećeg graditelja i ono što on nacrta i predstavi kroz blistave rendere je najbitniji tlocrt i
strukturni dokument, a sve ostalo mora biti prilagođeno toj graditeljskoj viziji koja menja srpska brda i doline, pruge i stanice, sela i gradove, ulice i bulevare..."

U Srbiji 21. veka, i dalje zemlji bez upotrebne dozvole, i dalje se u rad puštaju objekti bez svih potrebnih dozvola i papira, na reč, pritisak i "garanciju" državnog vrha.

Onoliko najviših državnih autoriteta slikalo se na otvaranju Železničke stanice u Novom Sadu - od predsednika, preko ministra, do pokrajinske premijerke - i svojim hvalospevima o kvalitetu radova ličnim garancijama nadomestili nedostatak upotrebne dozvole. I evo kako se to završilo.

Evo što smo se uhvatili te upotrebne dozvole. To je jedan od ključnih elemenata koji daje potvrdu da je građeno po propisima i da je objekat bezbedan za upotrebu.

A ovo su samo slučajevi za koje smo saznali.

Slučajno nabasah i na informaciju da u Gornjem Milanovcu upotrebnu dozvolu nemaju bazen, ni Osnovna škola Momčilo Nastasijević koja je rekonstruisana i natakaren joj je još jedan sprat. Sad zamislite tog roditelja koji posle ovog saznanja mirne savesti pošalje dete da se školuje.

Pokazalo se da su u zemlji "kvantnog skoka u budućnost" adekvatne licence nepotreban luksuz, sveske i dnevnici gradnje nepotrebna birokratizacija, a upotrebne dozvole gubljenje vremena. Takav, ajnštajnovski skok u budućnost koji mogu da prate samo kvantni fizičari ne trpi bilo kakve dosadne procedure.

Upotrebne i sve ostale dozvole su čist višak i klip u točkovima zahuktale građevinske lokomotive koja tutnji našim slepim kolosekom, a oduševljeni narod maše sa perona i raduje se, pod uslovom da nije pod nekom nadstrešnicom za koju se ne zna da li je rekonstruisana, da li je proverena, da li je opterećena nekom tonom više, da li je poštovana procedura i da li je dobila famoznu upotrebnu dozvolu.

China Communications Construction Company, jedna od kompanija koje su radile i na Železničkoj stanici u Novom Sadu radi i na nekim deonicama auto-puta Miloš Veliki, onda na delovima brze pruge Beograd-Budimpešta, i još na brojnim drugim lokacijama.

Pa sad vidite kako ćete da prođete kroz tunel koji su radili ili nadzirali isti ljudi koji je to trebalo da rade i u slučaju Železničke stanice u Novom Sadu. A mađarska firma Utiber koja je radila nadzor nad Železničkom stanicom u Novom Sadu i zaključila da je valjda sve u najboljem redu isto to radi za većinu pruga po celoj Srbiji, mostove u Vrnjačkoj banji, i Nacionalni stadion.

E baš da vidim tog majčinog sina koji će posle onakve pogibje 14 nevinih duša da prođe kroz taj tunel, preko mosta ili da navija na Nacionalnom stadionu.

Ali ima ovde za ovaj naš nenarodni režim bitnije od upotrebnih dozvola. To su vam dozvole za zloupotrebe i ugradnju u posao. To je samo deo odgovora zašto se ovakve tragedije dešavaju. To su usmene dozvole bez pečata i potpisa, a glavni dokument je amin onog koji o svemu odlučuje. Savo Manojlović je u odgovoru Vučiću izračunao da je baš na poslu oko Železničke stanice u Novom Sadu neko maznuo 15 miliona evra.

Je li vredelo to ovolike tragedije?

Ako se tirjanstvu ne stane nogom za vrat bojim se da će nam se ovo ponoviti u skorijoj budućnosti.