U četvrtak uveče nas je predsednik Srbije obavestio da Klinički centar Vojvodine izgleda fantastično u odnosu na sve bolnice sveta. Daj bože da je tako. Odmah potom javnosti su predstavljeni Rojtersovi snimci na kojima se vidi zavidan nivo opremljenosti KCV.
Na nekim televizijama su se pojavili i dežurni gosti na zadatu temu. Trebalo je uveriti građane Srbije kako je Ana Lalić, autorka teksta „Klinički centar Vojvodine pred pucanjem“, sa razlogom hapšena. I da su koleginica Lalić i portal Nova.rs širili lažne vesti.
Na prvi pogled deluje ubedljivo. Na snimcima se vidi da opreme ne manjka, što bi se reklo ima i pretiče. Neupućenom dosta.
No priča je suštinski drugačija. Rojters je snimak načinio u četvrtak popodne, koleginica Lalić je objavila tekst u sredu popodne. Prilično alarmantno stanje koje ona opisuje u tekstu odnosi se na petak i subotu prethodne nedelje.
Citat 1: „U petak je koleginica, specijalista urgentne, bez ikakve zaštitne opreme, dakle bez maske, kape, mantila, intubirala pacijenta sa obostranom pneumonijom, koji je visokorizičan. Kolege su očajne, posebno anesteziolozi i infektolozi koju su praktično gurnuti u prvi plan i stalno dežuraju“.
Citat 2: „U subotu uveče medicinske sestre koje rade u takozvanom Korona centru su se pobunile i nisu htele da uđu kod pacijenata jer nije bilo zaštitne opreme“.
Neka mi sad neko, ko god hoće od direktora KCV do premijerke i predsednika i dežurnih analitičara kaže kako je neko u četvrtak 2. aprila mogao da snimi stanje od 27. i 28. marta.
Ono što je Ana Lalić napisala je tačno, baš kao što je opremljenost KCV u međuvremenu poboljšana. Čvrsto verujem da je boljoj opremljenosti doprineo i Anin tekst.
Uostalom i epidemiolog Predrag Kon je izjavio da „misli da su se komentari novinarke portala Nova.rs o stanju u KC Vojvodine odnosili na pređašnji period kada te opreme, dok nije stigla iz Kine, zaista nije bilo“. Zašto to vlast prećutkuje?
I još nešto što se prećutkuje, Ana Lalić je tražila objašnjenje stanja na dve adrese: od rukovodstva KCV i od pokrajinskog sekretara zdravstva.
Ignorisali su je. I umesto da zbog takvog odnosa prema javnosti i građanima ćutolozi budu kažnjeni, organizuje se mašinerija da „krivce“ nađe na drugoj strani. Pretresaju novinarkin stan, plene telefone i kompjuter usred noći. Hapse Anu, zastrašuju ostale.
Kad su shvatili da su se preigrali, pustili su novinarku iz pritvora. Ne treba im još jedan slučaj Obradović. Ali kasno. Hapšenje u Srbiji već je stiglo na naslovne strane i izazvalo reakcije novinara, ambasada, OEBS-a, Evropske komisije… Za sve njih je to bila alarmantna vest, sem za režimske medije koji su je prećutali.
A zašto je Rojters odabran da snimi? Pa zato što i vlast zna koliko je poverenje u njihove medije.
Pratite nas i na društvenim mrežama: