Priče jednog običnog Stanimira: Nesposobni mlogo vole vlast, zemljače

Toj sam ti već pričao, organizovali smo odavde da u Sarajevo Princip ubije prstolonaslednika, a posle kukamo, lele sve će nas pobiju. Ama ne može šut sa rogatog. Nek si oni u svet reše njina carstva, a mi da se u toj ne mešamo. Jok, Srbenda je toj, mora mi da napravimo belaj. I onda se falimo sa naše vojskovođe i sa naši podvizi, a posle, toj ništa ne valja… Valja nam komunizam, a će se kunemo četeres godine onom što u taj rat nosio plavu uniformu. I tad, četeres pete, ne valja crkva, ne valja ništa što je srpsko, mi verujemo da je nastalo novo doba. Kaže mora se uništi velikosrpska buržoazija. Ama ne kažem ja da je u kraljevinu bilo sve kako treba, ama ne uzima se tuđa kuća el fabrika. Čekaj, zemljače, pa toj mu dođe kao da neki sad dođe ovde u moju avliju i kaže Stanimire ovo više nije tvoje, pa mi uzne kuću, štalu, radnju, njive, a mene otera u onu staru trošnu kuću što pravio još moj pradeda, pa ne mož to da valja… I onda navalili svi u varoš, ne valja im da budu u svoju njivu, nego će idu u varoš da rade u fabrike. Ama znam ja da na njivu nije lako i da je od motiku pobego koj god je mogo, al zemljače, ovde si sam sebi gazda kolko god da je teško i da se mora mučiš. A što, el u varoš kad ustane neki u pet ujutru, pa si dođe kod kuću od poso u šes el sedam uveče, el to nije muka? Al tamo zavisi od drugog, uvek mu mož da otkaz, pa izgubi i taj takav poso što je imao. I može da ostane gladan, go i bos. A ovde, kolko god da je teško, u selo ne mož da budeš gladan. Uvek će ima za leba i sleba, a za ostalo toj je pitanje. Al otrčo gedža da baci opanci i da obuje cipele, al znaš kako, opanci su opanci i nji će uvek da imaš, ama ako ostaneš bez cipele onda si bos. I posle kad Tito umreo, ne valja ništa toj što je on pravio, nego sve će rušimo i sve mora drugačije. A neke stvari su bile dobre i u njegovo vreme, još kako. Al jok, kako smo ga voleli bez trunke mozak, sad će ga bez trunke mozak mrzimo. Nema boga da neki stane da razmisli, da kaže čekaj bre da vidim, ovoj bilo dobro, a ovoj nije, pa ono što ne valja će menjamo, a ono što bilo dobro da ostane.

Komunisti, oni će ruše crkve, ama ne može tako baš sve. Al toj je zato što su i crkva I komunisti imali svoju ideologiju. A jedna sa drugu ne mogu. E sad, čitao sam ja malo, taj Marksizam se pokazao kao pogrešna nauka, a za crkvu jebemliga bre zemljače, toj ne umem da ti kažem, el dal je sve toj tako kako oni pričaju, to ne mož da zna niko, dok ne otide na onaj svet. Samo meni se mlogo ne sviđa toj što naša crkva sad radi, el oni uz svaku vlast, pa im dele ordenje, pa viču da je dostojan ovaj, el onaj. Mislim se, ako su vam ti takvi dostojni, onda ja nisam, pa sam zajebao da idem u crkvu, Dukatinka me grdi. Slavim ja slavu i poštujem sve, nemam ja problem sa boga, nego sa ovu njegovu administraciju na zemlju, ovde kod nas.

E, al ima nešto gore od ideologije, kakva god da je. A toj ti je kad jedina ideologija znači da se gleda svoj interes, aj će budemo fini, pa će kažemo, kad ovi što nam vode državu misle samo na svoju zadnjicu. Pa evo ovi ovde što i ja znam, Miško Golja i ostale bitange, el ti misliš da njih interesuje ideologija, el program od ovu naprednu stranku. Napredna do moga, toj samo misli kako će da nešto napravi za sebe. Ama pričao sam ti, Miško Golja bio sirotinja, ćorav dinar u kuću nisu imali. A sad kažu napravio privatnu firmu pa kupio neku zemlju zasadio šljive, mi ih ovde zovemo madžarke, a kaže da ima i neku mini hidrocentralu. E toj ti je sve od njihovu ideologiju, kako da ukradu od ovaj narod, da si uznu pare iz državnu kasu i to velike pare. Sve će oni da budu i partizani i četnici. Će da budu za šta oćeš, samo da budu vlast. El oni ako ne budu vlast, oni nemaju ništa. Ako ova deca pobede I ako ispune toj što su rekli da će da ispitaju sve, odakle nekom milioni, a milioni mora da su od krađu, el ne mož da ih neko uštedi od platu, će da odgovara krivično. A toj znači da mora u apsu, pa da mu se oduzme sve što je ukrao. E zemljače, a toj znači da prvo mora u apsu, pa onda kad izađe da bude ono što je bio pre nego što je došo na vlast.

Znači, će bude sirotinja, niko i ništa, el je to i bio i nikad nije umeo ništa da radi I nikad nije bio domaćin.

I ja navijam da tako bude, navijam za decu, el verujem da se to mora istera do kraja, al oni će se brane, el nikom se posle takvog slatkog života ne robija. I ne vraća mu se u pustu avliju. Al toj mora da se istera.