Priče jednog običnog Stanimira: Će praviš put za tries duše, od toj nema ništa

Bio Vučić u drugu veliku varoš, tuj blizu moje selo, rekli smo zemljače, neće otkrivamo lokaciju, el da, pa i mi smo neke ličnosti, što svi što čitaju mora da znaju odakle je Stanimir.

Al u moje selo ima rudnik, pa od varoš do moje selo put dobar.

Al na tamo prema drugu varoš, jedno dvaes kilometra propas. Vučić pričao tamo da će da napravi taj put. I viče mi na telefon moja sestra Slavujka, a tolko viče, skoro da ju ne treba telefon, kolko se dere, samo da izađe na terasu ja mislim da bi ju čuo, Vučić zna sva sela u naš kraj i će napravi put.

Kažem joj bre Slavujka napisali mu oni njegovi, jes, on će zna sva sela u ovaj kraj…ama viče zna. Dobro reko, aj mi kaži a za koga će pravi taj put kad u ti dvaes kilometra ima dva sela u koja daj bože da ima tries čoveka i to sve starci. Ama Stanimire nemo me nerviraš, el reko će napravi, kad je tako reko on će napravi el on nikad ne laže. Pa reko, el će na taj put mislim kad ga opravi, da idu i oni Mercedesovi autobusi što se prave u Ikarbus?

Ti Stanimire samo slušaš tvoji zetovi iz Beograd i Novi sad, a oni će daleko da doguraju, će zaglave u aps jel pričaju protiv Srbiju.

Pa reko Slavujka, ti kao da bi to volela, el više voliš Vučića nego svoju familiju, a ti te ljudi poštuju. I ne pričaju protiv Srbiju, nego protiv Vučića. E pa ja im nisam kriva što laju protiv vlast, nek zaglave i treba. I da ti kažem, oni mene kao poštuju, al ne poštuju me zato što ne poštuju Vučića, u Vučić meni daje penziju…Aman bre Slavujka, pa tvoju penziju ti zaradeo pokojni muž Kića, a ne Vučić. I ne vredi, reko Slavujka de me mani od Vučića, eve ti je Dukatinka pa pričajte od džem i ajvar što se sad treba stavlja. I tako ona posle priča sa Dukatinku, a mene zabole glava kolko me iznervira.

Će gradi Vučić put tamo gde nema niko, pa dal je bunike jela da u to veruje?

Al vidi zemljače, taj put ti je recimo za moj račun znak naše propasti. Jel nekad tu bilo mlogo ljudi, pa išli iz varoš u varoš. Nekolko puta na dan išo pun autobus, zato što narod išo da završi šta mu treba. A naroda bilo. A posle, mladi otišli u grad, stari poumirali, ovi sredovečni što ostali sad el umreli, el će za koji dan, bože me prosti.

Sve što ostalo, staro kilavo i bolesno, a nema ambulanta, doktor, pa bogami u ova dva sela tamo od naše nisam siguran, al nema mislim ni prodavnica da si kupe leba i sleba. I sad kad nema niko, sad će mi Vučić priča da će pravi put.

Od toj nema ništa.

Pre par godine bio mi u kuču čovek iz Beograd, što kupio autobusko preduzeće što vozi u naš kraj. Čuo da sam dobar majstor pa me pitao da mu napravim nešto za garažu, sve smo uradili i lepo se dogovorili. Ispoštovo me čovek skroz. I kad smo završili poso, Dukatinka spremila ručak on doneo pare da mi plati i častio čovek, ama sve ljudski. Pitam ga ja, ama bre kakvi ti ono mali autobusi voze na liniju od jednu do drugu varoš. Kaže mi čovek Stanimire, ja mora da održavam liniju da je ne izgubim. Al ako mi veruješ, sve jedan el dva čoveka se voze, a bude da nema niko. I zato ja šaljem kombi da vozi, al kombi uglavnom bude prazan. Eto, čovek mi lepo reko. I sad će mi neko priča da će se tu pravi put.

Nema od toj ništa.

El, da bi pravio put prvo ti trebaju mladi ljudi koji će prave decu, pa da selo oživi, da opet ima mladi, deca, gužva… Koj da se vozi na taj put?

Al eto narod veruje. Aj da kažem da je narod naivan I ja sam se naučio da koristim lepe izraze, reko si mi da neće da pričamo ovde ružne reči. Pa i ja sam neki gospodin, ako nisam tam sa taj tvoj, kako se zvaše, Dorćol dabome… A i Dorćol ti nije više ono što bio, al to ću ti pričam drugi put, pričao mi drugar iz vojske. Kaže sve stranci i ovi naprednjaci, gužva, nema gde da parkiraš a? A i ti si pobego sa Dorćol, ako si…

Nego da ti završim za ovo.

Kad treba da budu izbori, kad je muka, onda se sve obećava. A posle niko nas ne gleda, ne obilazi. I opet kad budu sledeči izbori naš narod trči da glasa za vlast, sve zaborave.

A toj zemljače nije dobro. Vlast je takva, ohola, podmitljiva, prevrtljivci su to, pa pričao sam ti za ove ovde i još ću ti pričam.

Al nemo da mi zameriš, ja sam već u šeset prvoj. I ja sam bio da kažem naivan, al za sebe smem da kažem pravu reč, što da ne kažem, bio sam glup I to ne jednom.

Teo sam bre da ti kažem ako narod mož da bude prevaren sto puta, onda je narod sam kriv. Ako moja sestra Slavujka sedi I gleda šta pričaju oni na informer, pa onda njoj i ne sleduje bolje.

Svaki narod dobije onakvu vlast kakvu zaslužuje, to sam ti hteo kažem. Nego za decu me duša boli I za mog Luku I za sve druge.

Al izgleda da će studenti da promene nešto. Vidim digo se narod skoro u sve varoši.

Izgleda je dogorelo do noktiju zemljače…