Poniženi i uvređeni uzvraćaju udarac

Neću, dakle, sve, ali evo makar deo gostovanja, onaj deo vezan za predstojeće izbore u Srbiji:

"Belodano je jasno i vlastima, da ovolika količina kreativne energije koja je suprotna zvaničnom narativu, nije skupljena čak ni 2000. godine. To je tada bio jedan napon rušilački, ovo je drugi senzibilitet, koji kaže "Ljudi, upristojimo se, ovo više nema smisla." Ovo više nije uzrokovano ni ekonomskim ni nacionalnim pitanjima, ovo je bunt za individualni ponos ljudi, ljudi se osećaju pojedinačno poniženi, to ne može platiti BDP ili 6.000 dinara pomoći. Ovo je vapaj za slobodom, ljudskim dostojanstvom, da se ne ponižavamo u javnom diskursu...Ovo (misli se na aktuelnu situaciju, prim. nov.) je ruganje zdravom razumu, i ogroman deo stanovništva ima potrebu da kaže - dosta je više tolikih lagarija. Jer ovo nije bunt "da padne Žika a dođe Mika": ovo kaže - "Ljudi, nema smisla, zatvorili ste nas u tor, eksperiment se vrši nad celim narodom".

I tako dalje. 

To je, čini mi se, ono što i Vučić i opozicione stranke nisu shvatili u startu, pa ni ja sa njima, priznajem: ovo, o kojem priča profesor Zec, nema veze sa politikom. U pitanju je pobuna poniženih i oblaćenih, ljudi koji su permanentno diskriminisani godinama unazad, a na kraju su i hapšeni, prebijani, prisluškivani, progonjeni. Ali, to je bilo na kraju. Pre toga, sve ove godine, ovi ljudi - i oni koji su na studentskoj listi i oni koji će za studentsku listu glasati - svedočili su moralnom sunovratu srpskog društva, sprovedenom pod komandom palicom ovog režima. Toga nema u zvaničnom programu liste, u 11 tačaka koje ste juče mogli da čitate, i tek je delom reflektovano u imenima na listi. To je, međutim, podtekst te liste i njenog programa, i apeluje na jedno intimno osećanje, koje zajedno delimo. 

Znate vi dobro na koje osećanje mislim. 

Jer, više nema čoveka u ovoj zemlji da u poslednjih 14 godina nije ili lično doživeo ili u sopstvenoj kući svedočio stravičnom poniženju kojem su ga izložili Oni. Potpuno je svejedno gde se to poniženje dogodilo: u kolektivu, na ulici, za slavskom trpezom ili u dnevnoj sobi, sa televizora. Svejedno je i kako se zove taj koji je ponižavao - naprednjak, socijalista ili neko od njima pridruženih, "neutralnih", "profesionalnih", "stručnih". Bitan je manir, i onaj tupi bol u želucu, koji prerasta u mučninu i gađenje, a da može da priča rekao bi isto što i profesor: "Ljudi, nema smisla, upristojimo se". 

Studentska lista je poziv na povratak dostojanstva građanima. Ona govori iz njihovog želudca. 

Ovde čak i ne mislim na one koji su strašno propatili od ovog režima. One stotine i hiljade otpuštenih, pretučenih, pregaženih. Mislim samo na one koji pamte poniženje. Takvi će sada imati priliku da nasilnika pogledaju u oči i poruče mu šta tačno o njemu misle. 

I nije li, zapravo, isti sentiment srušio i Đukanovića pre šest godina? U Crnoj Gori je on bio "maskiran" (inače potpuno realnim) diskriminisanjem građana koji su odbili da budu deo DPS, ali je i tamo poniženje bilo pokretačko gorivo. Nije li taj sentiment srušio, na kraju, i Tadića? Onaj koji je video kolone naprednjaka na predizbornim mitinzima 2012. godine - ali, zaista video, njihova lica, odeću, glasove, stid dok trpe podsmeh - zna da jeste. 

Zato će Vučić izgubiti ove izbore. 

Ako tako bude, analitičari će se u danima posle 25. oktobra upinjati da za to nađu neke pametne razloge: lošu unutrašnju koheziju u redovima SNS uzrokovanu nedostatkom novca, recimo; ili neki virtuelni "dogovor" koji je Vučić napravio sa "dubokom državom" da pokupi i unovči "čipove" pre nego sve izgubi; oni maštovitiji će videti "dugu ruku CIA". Sve su to gluposti. 

Poniženi i uvređeni, s obe strane političkog spektra, odlučuju ove izbore. Jao onima na koje oni ustanu.