3
Malo je reći da su zvanični brojevi obolelih i umrlih od kovida 19 u Srbiji iskrivljavani. Oni su dovođeni do groteske. Podsetimo se da su sumnje u realnost saopštavanih podataka sa sednica Kriznog štaba prvi potvrdili Natalija Jovanović i njene kolege iz BIRN-a, došavši do dokaza da su u aprilu prošle godine brojevi umanjivani četiri-pet puta.
Sledile su pritužbe pojedinih lekara, recimo iz Novog Pazara, u leto prošle godine, da su svojom rukom u toku smene popunili više potvrda o smrti nego što je saopšteno za celu Srbiju za 24 sata. Uz to su išli dokazi da u Nišu, kako sam se jednom našalio, za umrle važi princip „jedan pišem, četiri krijem“, drugim rečima da se „priznaje“ tek svaki peti leš dopremljen u kapelu u limenom sanduku, što znači umro od zarazne bolesti (drugih, osim kovida 19, praktično nije ni bilo).
U narednim fazama epidemije više matematički obrazovanih ljudi – Igor Smolić, Aleksandar Jovičić, Milovan Šuvakov, David Pokrajac i dr. – ubedljivo je i sa mnogo duha demonstriralo razmere krivotvorenja podataka. Krajem proleća prošle godine njihovu pozornost izazivala su saopštenja zvaničnika o po jednom i, retko, nijednom umrlom od kovida 19 tokom 35 dana. Normalno bi bilo da se u takvom nizu nekada jave dva ili čak tri umrla u istom danu, a da bude više od samo nekoliko dana bez umiranja. Verovatnoća da se desi objavljena raspodela bez nečije cenzorske ruke bila je 1:4.000.000!
Slične antologijske „slučajnosti“ uočavane su i narednih meseci, pa je nemaštovito ređanje brojeva umrlih krajem zime, u uskom rasponu 13-17, moglo spontano da nastane samo jednom u 3,5 milijardi pokušaja! Fabrikante „istine“ u Institutu „Batut“, e-Upravi i Ministarstvu zdravlja nije potreslo ovo raskrinkavanje, pa su tvrdoglavo nastavili po starom. Računu vični Igor Smolić uočio je da je tokom 30 dana septembra broj umrlih rastao od 15 do 47, ali razlika između pojedinih dana nije prelazila dva. Suviše pravilno da bi bilo istinito! On je sračunao da je potreban jedan bilion (milion miliona!) pokušaja da bi se spontano zabeležio takav trend. Dakle, laž je kosmičkih razmera!
Ovaj vredni hroničar naše epidemije pozabavio se i onom sramnom zvaničnom statistikom o jedva preko 8.000 umrlih od kovida 19 za sve vreme pandemije. Ministar zdravlja i Republički zavod za statistiku priznali su da tokom prethodne godine nije umrlo 3.250 (šamar Kriznom štabu!), već 10.356 građana. Smolić polazi od viška smrtnosti 2020. u odnosu na desetogodišnji prosek (15.220 osoba) i konstatuje da je, osim kovida 19, porast učestalosti zabeležen u još tri kategorije (bolesti sistema krvotoka, sistema za disanje i izostalih jasnih dijagnoza), od kojih prva i treća mogu da se pripišu epidemiji, jer ih je prethodno odlikovao opadajući trend.
Od početka pandemije, višak smrtnosti u Srbiji popeo se na 30.000, a verovatno je oko 25.000 žrtava kovida 19 (tek će uslediti umiranje od drugih bolesti zbog kasne dijagnoze i odloženog lečenja). Koliko građana Srbije se oseća poniženo i posramljeno kada sluša o samo oko 8.000 umrlih? Pozitivan odgovor mogao bi da posluži kao pouzdan test očuvanosti samopoštovanja i normalnosti ispitanika.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
