Najveću posledicu željno očekivane sednice Kriznog štaba predstavlja kasno otrežnjenje velikog dela javnosti, izazvano pokazanom jalovošću ove formalne Vrhovne komande protivepidemijske borbe u Srbiji. Odluka o odsustvu bilo kakve odluke samo je izraz kontinuiteta politike nečinjenja. Ona nas je dovela do ponižavajućeg prvog mesta po brzini rasta obolevanja od kovida 19 ove jeseni u Evropi, ali – što je još gore – svrstala nas je u sam vrh najpogođenijih zemalja po višku umiranja tokom prethodnih 20 meseci u svetu. Za tako neslavno visok plasman u konkurenciji 210 zemalja i teritorija moralo je mnogo i uporno da se greši.