Piše Vladimir Vučković: Prvi rezultati

U prerađivačkoj industriji se proizvelo manje za dvadeset odsto u poređenju s prošlogodišnjim aprilom. Proizvodnja je manja za više od dvadeset odsto i u odnosu na proizvodnju iz prvog kvartala ove godine. Naročito su stradali proizvodnja motornih vozila, tekstila, gume i plastike, nameštaja… Da nije bilo rasta farmaceutske, hemijske, duvanske industrije, kao i odskoka proizvodnje derivata zbog zastoja u proleće prošle godine, rezultat bi bio još gori.I promet u trgovinama opao je za dvadesetak odsto, i u odnosu na ovogodišnji mart i u odnosu na prošlogodišnji april. Iako je ublažio ukupni pad, promet hrane, pića i duvana u aprilu jeste manji, za desetak odsto.Izvoz i uvoz su stradali za oko trideset odsto, jer su za 400-500 miliona evra manji nego godinu ranije. Uvoz je veći pa brže i opada, to je tako u svakoj krizi, tako da je jedna od retkih pozitivnih posledica krize smanjenje deficita u razmeni sa svetom (minus u trgovini robom manji je za oko 150 miliona evra).Konačno, turizam gotovo da se ugasio (broj dolazaka i broj noćenja manji za više od 95% u aprilu ove godine u poređenju s istim mesecom prošle godine), sa hiljadu stranih turista u aprilu i nešto više registrovanih domaćih turista.Prethodni podaci deluju zastrašujuće, pošto veći mesečni pad industrije i drugih agregata nikad nije zabeležen (moraću da proverim sa Stoletom Stamenkovićem kako je stvar izgledala u aprilu 1999. godine, nemam te statistike kod sebe, a rok za tekst ističe). Ipak, nekoliko drugih činjenica treba imati u vidu, biće sigurno različitih interpretacija u sledećim danima.Kada se pogleda podatak za ukupnu industrijsku proizvodnju u prva četiri meseca ove godine, vidi se da u odnosu na prošlu godinu gotovo da nema pada. Dakle, neko bi mogao reći da se kriza uopšte ne vidi! Reč je o kombinaciji više stvari, a ponajviše o tome da je do početka krize industrija imala rast i da je aprilski pad oborio ovogodišnji kumulativni rezultat na lanjski nivo. Da, ukupno nema pada, ali je april jako loš i ne bi bilo dobro odvraćati pogled od aktuelnog mesečnog rezultata.Istovremeno sa podacima o industriji, prometu i spoljnoj trgovini objavljeni su i rezultati iz ankete o radnoj snazi. Stopa zaposlenosti je nešto veća a nezaposlenosti manja nego u isto vreme prošle godine, pa bi i to moglo da se protumači kao vest koja potvrđuje da nas krize nije dotakla. Međutim, reč je o anketi za prvi kvartal, tako da se novi podaci o zaposlenosti uopšte ne odnose na krizni period.Rano je za preciznije godišnje projekcije i za kvalitativnu ocenu dubine krize s kojom se suočavamo. Statistika EU još uvek nije objavila apriliski rezultati za druge države, a u vestima iz regiona može se naći da je pad industrije u Hrvatskoj u aprilu nešto manji nego u Srbiji (ali da kod komštija aktivnost opada već mesecima i da je na nivou četiri meseca već zabeležen zamašan pad), dok je u BiH međugodišnji pad u aprilu uporediv sa Srbijom. Svaka država ima svoje specifičnosti i rezultate u jednom mesecu ne bi trebalo uzimati bez rezerve.U narednim mesecima, u odnosu na april beležiće se bolji tekući rezultati jer će krenuti kakav-takav oporavak, ali će to i dalje biti manje mesečne proizvodnje od prošlogodišnjih. Biće materijala za različite interpretacije, pa i za razjašnjavanje gde smo i kako smo.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram