Za kraj godine sam uvek u komentarima pokušavao da analiziram najvažnije događaje po mom izboru, ali sad sam rešio da se manem tog posla. Neću se baviti obračunima unutar vladajuće naprednjačko–mafijaške klike – aferama Belivuk i ostali koljači, Hrkalović, Stefanović, Veselinović i Radoičić…
I da ne nabrajam sva nepočinstva iz vladajuće klike, jer bi prostor predviđen za ovaj komentar bio mali da pomenem samo imena…
Ispraćam ovu godinu sa velikom dozom besa koju je u meni izazvala izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da neće odustati od projekta „Rio Tinto“:
„Taj projekat stoji i nigde se pomeriti neće. Oni su ga doveli, a mi smo uradili sve što je narod tražio i to je to.“
Da odmah i pojasnim da nisam razočaran i da nisam poverovao da su mali ustupci predsednika građanima i ekološkim aktivistima koji su blokirali ceste značili i da je priča sa „Rio Tintom“ završena. Ona neprekidno traje i trajaće, samo do izbora će biti više po mafijaškim metodama.
U kakvom bolesnom društvu smo preživeli 2021. godinu najbolje oslikavaju napadi hulja na sve slobodomisleće ljude. Gotovo da nije bilo dana da gospodar Srbije nije izgovorio neku neistinu, izvrtao teze i manipulisao činjenicama. Da nam frižideri nisu puni, kao što nam je objašnjavao predsednik, „skupe rukole“, i iz njega bi nam iskakao.
Koliko su besramno lagali, najbolje će ilustrovati dijalog predsednika Vučića i novinara Srđana Predojevića. Citiraću ga, jer on najbolje oslikava karakter ove vlasti:
Vučić: Govorili su i prošle godine kada smo davali one helikopter pare od po 100 evra svakom stanovniku Srbije. Jesu li rekli – biće izbori? Je li tako bilo, Srđane? Pa je li tako bilo?
Predojević: Pa jeste tako bilo.
Vučić: Pa jesu li bili izbori?
Predojević: (ni da bekne)
Dijalog je vođen na televiziji i gledalo ih je i slušalo mnogo ljudi koji pamte i duže od mesec–dva, ali vrlo mali broj se postidi zbog ovakve vlasti i ovakvih medija. Samo je nedostajalo da posle toga premijerka ospe drvlje i kamenje na sve koji kažu da je bilo izbora.
Nikad većeg zastiđa nije bilo u politici nego danas, a njihov najizrazitiji predstavnik je sad već legendarni Janko Langura. I njega je potrebno citirati za kraj godine, jer i ta izjava oslikava sve naprednjake i pridružene članove:
“Predsedniče, veliki čoveče i Srbine pre svega, srpski narod vas moli da prebrodite i ove najjadnije napade neljudi predvođenih Đilasom, Marinikom, Jeremićem i sličnima koji bi za vlast prodali svoju zemlju kao što već jesu i kao što bi opet i koji bi da unište sve što ste godinama gradili, radili i što će tek biti urađeno, jer Srbija jedino vas ima, i Srbija jedino vama veruje!”
I za kraj bih izdvojio izjavu godine po mom izboru, ne treba da napominjem da ju je izgovorio Aleksandar Vučić:
„Jeste li primetili kada dođe do povećanja cene peciva ili nečega, nema više onakve drame kao ranije. Hoćete da vam kažem zašto. Pa uvek je dramu pravio najbogatiji sloj. Ti najbogatiji jedu… kurkumu, znam za čiu, za one semenke lanene, kakve god hoćete… Ja ne znam ni šta je ovo da budem iskren, pojma nemam, ne znam ni kako izgleda. Postavlja se pitanje je l` da kažem ljudima nemojte da jedete hleb, jedite kurkumu i čiu.“
Toliko brige za narod od čoveka iz naroda (nemojte se smejati ovoj izjavi), samo još i Mići da nađe posao…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare