U jednom trenutku je širom sveta bilo preko 150 vakcina protiv Covid-19 virusa u nekoj fazi razvoja. Vodeći kandidat je vakcina koju razvija Oxford univerzitet u saradnji sa kompanijom AstraZeneca. Tim Oxfordovog Jenner instituta zadužen je za naučno-istraživački aspekt, dok AstraZeneca radi na logistici potrebnoj za proizvodnju i distribuciju milijardi doza vakcine.
Nezavisno od njih, pre dva dana je američka firma Moderna završila još jednu fazu svog testiranja i dobila vrlo dobre rezultate: vakcina je kod primalaca stvorila dobar broj antitela. Moderna se oslanja na drugačiji metod od Oxfordovog i drugi je najveći favorit u trci za vakcinu.
Rastuće su šanse da će bar jedan od dva kandidata, ako ne i oba, imati spremnu i već uveliko distribuiranu vakcinu do kraja godine. Dvadesetak drugih kandidata je takođe u fazi kliničkog testiranja i do svojih nalaza doći će nešto kasnije. Ništa još nije izvesno i neće biti do samog kraja. Ali dok su bolnice u Srbiji prenatrpane i kraj se ne nazire, svetske vesti o napredovanju vakcine bar za sada daju tračak nade.
Osim očigledno najvažnijeg, zdravstvenog ugla, proces razvoja vakcine fascinantan je iz nekoliko dodatnih razloga.
Najpre, ovo su izvanredni rezultati. Početkom godine eksperti su govorili da je za razvoj vakcine potrebno teorijski najmanje 18 meseci, a u praksi bar dve ili tri godine. Ponekad je i decenija malo. Oxfordov tim je na razvoju vakcine počeo da radi čim su kineski doktori objavili DNK sekvencu virusa 10. januara. Tim se aktivirao istog dana.
Zatim, radi se o trci velikog broja raznolikih potencijalnih proizvođača. Velike firme postanu velike tako što izmisle nešto novo ili zato što rade nešto mnogo bolje od drugih. Vodeći kandidati za vakcinu ne spadaju u dominantne tržišne igrače. Oxford je Oxford, ali AstraZeneca nije poznata po vakcinama. Američka Moderna je stara nepunih deset godina, a na berzu je izašla tek pre godinu i po dana. A tu su još i drugi potencijalni kandidati i nije se znalo, niti se i dalje zna, ko će uspeti da napravi funkcionalnu vakcinu. Još je neizvesnije ko će biti prvi i ko će na kraju imati kakav tržišni udeo.
Danas su ovo za nas istraživački timovi koji se utrkuju da čovečanstvu učine najveću uslugu u poslednjih pola veka. Sutra će, kada neke od ovih kompanija postanu veliki proizvođači vakcina, po njima krenuti kuka i motika. Aktivisti sa levice će u novinskim člancima i master radovima pisati da su to korporacije koje se bogate na tuđoj muci. Teoretičari zavere optuživaće ih da nam nešto podmeću.
Zato je dobro gledati i kako se sami kreatori vakcine ponašaju. Prva volonterka koja je primila Oxfordovu vakcinu bila je mlada italijanska naučnica Elisa Granato koja i sama radi na tom projektu. Lider tima je Sarah Gilbert koja ima troje dece i svi su studenti biohemije. Svo troje primilo je probnu vakcinu. Ljudi koji se bave razvojem vakcine, koji bolje od ikoga na svetu razumeju kako ta vakcina radi, ne boje se da je testiraju na sebi i svojoj deci u prvoj fazi testiranja. A široj javnosti će vakcina biti dostupna tek posle mnogo temeljnijeg testiranja na desetinama hiljada volontera.
Mnogo toga zavisi od vakcine. Najnovija serija ekonomskih prognoza za Evropu i svet pesimističnija je od prethodne jer se agonija sa virusom odužila. Isto to, virus, Evropa i svet opredeljivaće i stanje u Srbiji mnogo više nego što domaća politika može da uradi. Ekonomske prognoze direktno zavise od ponašanja virusa, a ponašanje virusa – sada kada je jasno da karantin nije uspeo da ga suzbije i da će države nastaviti da se kolebaju između sporadičnih mera i računanja na ličnu odgovornost – najviše od dospeća vakcine.
Akcije Moderne su prekjuče, nakon objave rezultata testova skočile za 11odsto. Akcije AstraZenece su istog dana skočile 7 odsto, takođe na osnovu novih dobrih vesti u vezi Oxfordove vakcine.
Želim im još mnogo rasta.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare