Naslov ovog teksta nastao je tako što sam umesto raD sa decom i mladima napisala raT sa decom i mladima i shvatila da se kako u pisanju, tako i u životu, ova greška ponavlja previše često. Kako ono što bi trebalo da je rad, postane rat i očas posla, svi smo na gubitku.
Obožavam da radim sa mladima, tačnije mlađima od sebe ako i sebe još uvek računam u „mlade“. Doduše, na mnogim fakultetima izgubila bih pravo upisivanja master studija zbog svojih godina. Ipak, ja sasvim sigurno znam da ću zauvek biti mlada. Pojavno verovatno ne, duhom sasvim sigurno. Zato što sam se obavezala da mi rad sa mladima bude jedna od obaveznih stavki u životu iz prostog i jednostavnog razloga – mnogo je lepo. Mnogo me hrani i mnogo me obogaćuje.
Nije lako, naravno, ništa što zaista vredi u životu ne dolazi lako. I baš zbog toga, rad se često pretvori u rat. Previše često i previše lako, jer sve što je potrebno da se razumeju mladi je iskrena želja da se razumeju mladi. Ključna reč je u stvari prepuštanje, odricanje od privilrgovane pozicije iskusnije i mudrije osobe, silazak sa trona i uživanje u društvu ravnopravnih. Ključna reč je u stvari, kao i uvek – ljubav. Kako lepo u jednoj „knjizi“ kaže – ako ljubavi nemam, ništa sam. Samo bih ja to malo doradila u – ako ljubavi nemam, nesposobna sam. Makar u radu sa mladima.
Pročitajte još:
Niko kao adolescenti neće od vas zahtevati gomilu zrelosti i sposobnosti da sagledate najširu od svih mogućih slika koje postoje. Adolescenti su zapravo test naše zrelosti. Oni su bodljikave, drečave preteće bombice koje, kad im se približimo na pravi način, postaju mekani ljigavci na tezgama uličnih prodavaca. Svi do jednog su potencijalno sjajne osobe umotane u slojeve i slojeve i slojeve i slojeve spoljašnjeg uticaja, što onog koji dolazi od kuće, što onog koji dolazi od sveta. Zato je jako važno dopreti do tog semena, do srži skrivene u sklopljenim listovima i pokazati im da je svet oko njih bezbedno meste gde smeju pustiti korenje.
Ali ovde dolazimo do tog najtežeg dela od svih. Da li je svet oko njih bezbedno mesto? Da li smo im pružili plodno tlo i dovoljno zaštite da njihovu srž ne pojedu divlje svinje? U svetu u kome se sa lakoćom onesvešćenim ljudima lome ruke – možemo li im obećati bezbednost? Tu najosnovniju ljudsku potrebu od svih.
I iskreno da vas pitam, ali onako najiskrenije, kada donosite nekakvu važnu odluku u životu zapitate li se ikad – kako će posledice mojih dela uticati na one koji dolaze posle mene? Jer ako nemate tu naviku, ali imate naviku da se zgražavate nad muzikom koju mladi slušaju, nad preglupim ali jako zabavnim humorom na TikToku, ako vas nekada zapanji dečija okrutnost prema vršnjacima i nasilju koje su sposobni da sprovedu, a da se ne lažemo, sposobni su. Onda vi nemate nikakvu nameru da stupite u rad već u rat sa mladima. I nemojte se začuditi kada vam uzvrate istom merom.
Zato pre dušebrižnosti za mlade, rađe se zabrinite sa sebe i ne bojte se – kids are all right. A vi?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare