Izgleda da baš volimo da verujemo u čuda. Šta li smo očekivali od evropskih birokrata?
Predlog nacrta sporazuma o izbornim uslovima nije rešio nijedno problematično pitanje, kažu opozicioni prvaci.
Ljuti su i zbog kašnjenja ovog dokumenta. Malo su kasnili evroparlamentarci, onda ga je malo u fioci zadržao predsednik parlamenta Ivica Dačić, tek umesto da o njemu raspravljamo već 2. septembra to radimo nedelju dana kasnije. Hajde da budemo pošteni pa da se zapitamo, a šta bi to opozicija uradila za tih sedam dana. Sa izbornim uslovima se kasni već mesecima.
Šta je, tu je, ne možemo da čekamo da nam Evropa skine Vučića.
Jasno je da je opozicija razočarana, ali koliko su tek razočarani građani kada posle otrežnjujuće vesti da je opozicija dobila ništa ili, bolje reći, ništa novo što se tiče izbornih uslova, ne znaju da li su slavodobitne prognoze opozicionih prvaka da mogu pobediti SNS u Beogradu bile samo šarena laža.
E, pa nisu bile. To nam je pokazao bojkot, a i neka kasnija istraživanja javnog mnjenja, ali da bi se to desilo potrebno je da se opozicija što pre sabere i krene da se bori onim što ima.
Kažem što pre jer je do raspisivanja izbora ostalo još šest meseci.
Opozicija kao da iz nekog razloga ne želi da pobedi u Beogradu.
Nemam drugo objašnjenje oko ovoliko navlačenja konopca oko toga da li će svi da stanu na jednu listu ili će ići na nekoliko programskih lista.
Ako ne mogu programski i ideološki različite platforme da se saberu na jednu listu ovoliko vremena jasno je da se treba ići na onoliko lista koliko njih može da pređe cenzus od tri odsto.
Čini se da su to tri liste. Jedna se već promalja, a to je lista zelenih stranaka, druga bi bila lista građanskih partija čiji bi stožer bio SSP Dragana Đilasa, a treću listu bi činile partije sa desne strane političkog centra.
Nacrt koji su poslali evroparlamentarci jeste manjkav, ali ima još vremena da se na njega dostave primedbe i izboksuje nešto više od onoga što je ponuđeno. Malo je vremena ostalo. Pregovaralo se nekoliko meseci, a ostalo je 10 dana da se u dokument koji konstatuje probleme unesu i rešenja.
Opozicija, ako stvarno želi da uzme Beograd i tako počne da kruni vlast i moć Aleksandra Vučića, treba da izađe sa onim čime raspolaže. Što se medija tiče to su dve nezavisne kablovske televizije, nekoliko portala, dva dnevna lista i tri nedeljnika. Nacrt evroparlamentaraca nadgrađuje ovu listu mogućnošću jednake zastupljenosti na RTS i učešćem vanparlamentarne opozicije i nezavisnih stručnjaka u praćenju izbornog procesa u RIK-u.
Još jedan bojkot neminovno bi doveo do nestanka nekih opozicionih stranaka. Ako nas je onaj prošli bojkot doveo do dijaloga o izbornim uslovima čiji je proizvod ovaj Nacrt, da li smo u odnosu na prošle izbore napravili korak napred ili stagniramo? Naredni bojkot bi svakako bio korak unazad.
Ne možete, gospodo, da očekujete od evropskih parlamentaraca da pobede na izborima na kojima vi ponovo ne želite da učestvujete.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare