0
Niko ne zna do kada će da vlada Aleksandar Vučić. Ni njegovi najbliži saradnici, ni stranačke legije i podrepaši, ni politički protivnici, ni analitičari opšte prakse, ni tajne službe, na kraju krajeva, ne zna ni on sam. Niko ne zna, osim, možda, onih koji mu isporučuju zadatke, naročito ovaj najkomplikovaniji i najteži nazvan po „najskupljoj srpskoj reči“ – Kosovo.
Kad su ga, kao radikalnog nacionalistu instalirali među Srblje i uzeli pod svoje, verovatno su u nekim algoritmima projektovali i njegov politički kraj. U krajnjoj liniji dovoljno su moćni i sposobni da taj projekat izvedu po sopstvenim matricama i zamisli ( niti im je prvi ni poslednji instrumentalizovani „lider“ i „faktor“ baždaren da završi njihove, najčešće prljave, poslove), jedino što se i njima, svemoćnim i proračunatim u decimalu, ponekad zna da ispreči neki „faktor iks“, nepoželjni višak nepoznate u unapred rešenoj jednačini.
Kod Kosova je to nepoznanica koja izmiče formulama i već oprobanim šablonima, fluidna i nepredvidiva, zaguljena i zamumuljena, jednom, to jest sa dve reči, zvana – ludi Srbi. Niko, pa ni „ciaški“ umovi, akamoli jedan pravnik bez ikakvog radnog iskustva i propali košarkaški trener u najavi – odškolovan na idejama i političkoj praksi „šešeljizma“, „slobizma“, „stadionizma“ i populističke demagogije, ne može sa tačnošću da predvidi kako će taj „ludi narod“ reagovati kada bude postalo kristalno jasno da mu se zauvek odsecaju Kosovo i Metohija, a da, pritom, tu amputaciju mora da obavi sam i još praveći se da je sve u najboljem redu i da se sve to radi zarad opšteg boljitka, prosperiteta i blistave evropske budućnosti. ( Da je ovo, umesto novinskog teksta, televizijski ili radio prilog ovde bi iz „off“ -a došao grohotan smeh).
PROČITATJTE JOŠ:
E, o tankoj niti te nepoznanice „visi“ i naš Veliki Manipulator, da ne upotrebim naziv čuvene slike Salvadora Dalija, mada bi on bio potpuno saobrazan i biću našeg junaka, ali i nadrealizmu cele situacije u kojoj se našao on i mi svi zajedno sa njim. Zapravo, on se nije tu našao, on je i sebe i nas tu doveo, praktično zakrečio u
ćošak i sada iz tog ćoška pokušava da objasni, nadviče, preskoči, doskoči, iskliza, izmigolji. Videlo se to u ona dva vrela skupštinska dana gde je drug Predsednik gubio konce, živce, rejting, glas a istorija je zabeležila da je jednom morao i u toalet da ide, uprkos nenadmašnim kapacitetima njegove prostate koja ga je ranije
ostavljala u skupštinskoj sali desetinama sati, dok se pola zemlje ne upiša od smeha slušajući ga šta govori.
Tu papazjaniju od skupštinske sednice gde je, da je sreće, pameti, reda, zakona i odgovornosti, moralo da se ozbiljno razmatra najteže državno i političko pitanje ove zemlje, Vučić je koristio da se nekako fortifikuje pred nailazećim cunamijem, pričajući svašta o svemu, a najviše ništa ni o čemu ( pominjao je kako su ga prisluškivali, pokazivao neke fotke Aljbina Kurtija, obećavao penzije…). Videla se nervoza, nesigurnost i strah od onog što dolazi.
Čovek koji je celu jednu državu, njene građane, institucije i resurse uzeo za taoce, na kraju je sam postao talac sopstvene politike. I niko ne zna do kada će ta talačka kriza i zato je teško predvideti kada će sudija odsvirati kraj smešne utakmice u kojoj Vučić trenutno igra sam protiv sebe. Je..no je to!
****
BONUS VIDEO: Ranko Pivljanin: Javni poziv predsedniku da da intervju novinama Nova
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare