Hoće to kad program ide uživo. Bez obzira koliko si siguran u goste kojima se pre ulaska u studije Televizije „Pink“ ne meri temperatura, već stepen lojalnosti Aleksandru Vučiću, ipak, nikada do kraja nisi siguran da nekome od njih neće nešto kvrcnuti u glavi, a preko jezika izaći jeres koja relativizuje Božanstvo ili ga, ne daj bože, brutalno opiše onakvim kakav jeste. Ne može stalno da gostuje Aleksandar Vulin pa da voditelj slobodno može otići i na kafu i ostaviti gosta samog da priča, stopostotno ubeđen da je sve pod apsolutnom kontrolom.
Problem i nastaje kad sve karte položiš na apsolutnu kontrolu koja ima ugrađenu sistemsku grešku da se njoj kao takvoj – utegnutoj po svim parametrima -kad tad, otgrne nešto nekontrolisano.
A kad onome što je apsolutno kontrolisano iskoči osigurač, onda kurcšlus – koji bi u nekim drugim okolnostima bio samo poluminutna epizoda povišene temperature u razgovoru – dobija razmere razorne eksplozije i zemljotresa.
Tu bombu je juče – gostujući u jutarnjem programu televizije koja se tako može nazvati samo po činjenici da se tamo koriste kamere, mikrofoni, rasveta, miksete.., i da se to što se zove programom emituje putem nacionalnih frekfencijskih resursa – detonirao, u trenutku povređene sujete, izvesni Slavko Nikić.
Gospodin je, inače, zvezda šarlatanskih emisija, korišćen da ih učini zanimljivijim i, naoko, polemičnijim, ali je juče iskočio iz zadatog šablona i rekao šta je rekao. A rekao je, demonstartivno napuštajući studio, „nemojte više da me zovete, zovite ove izdajnike, na čelu sa Aleksandrom Vučićem“, rizikujući da izazove trenutni infarkt kod konsterniranog voditelja.
I nije nokaut sveznajućeg Milovana Drecuna, koji okolo godinama programirano bulazni na sve teme, bio prvi „ispad“ tog bivšeg obaveštajca, kako ga najavljuju i kako se sam predstavlja. Pre nekoliko dana je, na sličan način, u studiju
jedne druge para-televizije „rašrafio“ samoproklamovanog lidera srpske desnice Mišu Vacića. Dakle, u Vučićevom propagandnom štabu zatajio je oprez i Nikić im se dogodio po drugi put, tako da se siroti Sarapa s pravom preznojavao, plašeći se kako bi ti propusti mogli pasti na njegova nejaka pleća. I kako bi se opet mogao naći u situaciji da traži posao, samo što mu sad niko ne bi verovao kako ga je, zapravo, Nikić oduševio i da mu je on aplaudirao u studiju stilom Marka Đurića, samo mi to nismo videli. Jer, kada je oteran sa Studija B, slušajući ga, silom prilika, bio sam se ozbiljno zabrinuo za Vučića, koliko se tada naoštrio u nameri da ga nauči pameti.
Znamo kako se pretnja završila. Ali, ostavimo Sarapu – umeće on da prevaziđe i ovu kriznu situaciju – nego da pokušamo dokonati kako je i zašto do nje došlo i koje je sve posledice proizvela.
Osim, već pomenutog „baga“ apsolutne kontrole, zatajene budnosti naprednjačkih „hed hantera“ koji selektuju adekvatne i nesporne goste i nepredvidivog faktora zvanog „čovek u živom programu“, postoji još jedna bitna stvar koja objašnjava „izliv“ Nikića u strogo kontrolisani medijski prostor.
Naime, propagandni maljevi aktuelnog režima – odavno smešni i gledalištu i sebi, a smem se zakleti, i gazdi kojem bespogovorno služe – pokušavaju da, u kontekstu nametnute priče o nekakvom dijalogu i relaksaciji užasa koji su proizveli, što bi Hrvati rekli, hinje „pseudodijalošku formu“ ( op.c. Zoran Gavrilović, Biro za društvena istraživanja) i navodnu različitost mišljenja.
I njima je postalo jasno da izlizane face dežurnog analitičarskog ešalona više ne „rade posao“, pa se u igru pokušavaju ubaciti nova lica kako bi se fingirao navodni polemički klinč, ali tako da na kraju uvek bude tri nula za Vučića i njegov režim.
Pošto je to za njih potpuno nepoznat teren i kako su dresirani i izbrifovani za nešto potpuno suprotno, onda i te simulacije nose rizik da stvar ode u neželjenom pravcu, to jest dođavola, što se juče ujutro na Pinku i desilo i to sa benignim „džokerom“.
Pročitajte još:
Da je one strašne reči na istom mestu, kojim slučajem, izgovorio zli Đilas ili naopaki Obradović, šteta bi bila manja, jer je
temeljna i planska satanizacija već preventivno obesmislila sve što kažu. Tako bi se i ovo lako moglo objasniti „bolesnom mržnjom žutog i crnog ološa koji samo gleda kako da dođe na vlast i ponovo pljačka“. ( Inače, crveno- plavi ološ širi samo ljubav, uopšte se nije borio za vlast, nego je na nju spušten milošću božijom i čistim proviđenjem, a na tom mestu nije ukrao ni dinar, već samo onu mrsku evropsku valutu što je, jelte, akt čistog patriotizma.)
Ovako, sad valja „odraditi“ kao izdajnika, mrzitelja i ludaka nekog koga si, do juče, najavljivao kao borca za Kosovo, bivšeg policajca i obaveštajca. Ne sumnjamo da će se tabloidna mašinerija svim žarom srca svoga i odobrene fakture, baciti na zadatak i ekspresno medijski „sahraniti“ nesrećnog Nikića, ali šteta je učinjena i odjek te diverzije se valja etrom, bez da se dalje može kontrolisati.
U suštini, i to čudo će proći za tri dana ( zameniće ga neko novo, bar u čudesima ne oskudevamo), ali ono što ostaje jeste
činjenica da Vučićev medijski kerberaj nije u stanju ni da odglumi javni dijalog i da simulacija, ne samo što ne daje željeni efekat, već ume i da proizvede belaj. Zato je za očekivati da ih zajednički Glavni Urednik promptno vrati na fabrička podešavanja sa zadatkom da samo nahrane svinje i ništa ne diraju. Inače, kako je krenulo, može im se jednog jutra desiti da neki od studija, u kojima redovno i unisono nastupaju, napusti, primera radi, Nebojša Krstić, uz reči kako ne može više da podnese nepristojnog i ostrašćenog Vučićevića koji širi govor mržnje i veliča Vučića preko svake mere. Noćna mora, brate.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare