Posle bugarskog dobili smo i ugarski voz. Železničari ovdašnjih izbornih marifetluka su omanuli sa skretnicom, pa su im fingirani glasovi namenjeni režimskom desničasrkom strašilu Miši Vaciću završili na pogrešnom koloseku i otišli vojvođanskim Mađarima. I to, ni manje ni više, nego u jednom vranjanskom selu.
Naime, meštanima sela Neradovac je sugerisano/naređeno da na lokalnim izborima daju glasove Srpskoj desnici koja je na listi bila na rednom broju 4, a oni su „četvorku“ zaokružili na listiću za republički parlament gde se nalazio Savez vojvođanskih Mađara koji je, ni kriv ni dužan ni zaslužan, dobio preko 1.200 glasova i izbio na treće mesto po izbornim rezultatima u Vranju.
Ima neke više kosmičke pravde u činjenici da su glasovi „pakovani“ za ksenofobe i šoviniste završili na računu jedne nacionalne manjine – da su još, ne daj Bože, otišli Albancima, Vacić bi se tačno umotao u jedan od onih njegovih velikih bilborda i ritualno spalio. Bila je to slatka osveta komedijanta slučaja i bumerang siledžijstva koji se vratio u lice bacaču izvrgavajući ga ruglu i podsmehu.
Doduše, arhitekte izborne prevare to nije mnogo pogodilo – stid odavno ne stanuje u njihovom vrednosnom sistemu, niti su zbog toga snosili posledice – otkaz je davno dat i odgovornosti, tako da se sve završilo na „tviter sprdnji“ i duhovitim doskočicama poput one da se sada „obilaznica oko Vranja zove Hungaroring“ ( A. Stojadinović). I dok bi to u ozbiljnim zemljama dovelo u pitanje regularnost izbora, ovde je okrenuto na zezanje, šalu i komiku.
Jer, šta je nekih hiljadu razotkrivenih smuljanih glasova za one koji su u stanju da za dva sata, natežući izlaznost, „izvedu“ 650.000 glasača, rušeći tako zakone i fizike i logike, o onim izbornim da ne govorimo. I gde im na izbornim mestima slikaju „asistente“ dok iza paravana glasačima „objašnjavaju“ kako i za koga da glasaju.
Na kraju krajeva, šta je sve to za državu koja je, ispostavilo se, vodila „dvostruko korona knjigovodstvo“ o broju umrlih građana od virusa, svesno lažirajući i štelujući podatke upravo iz razloga da im izmanipulisani Neradovac i poluasfaltirano Kukulovce izađu na izbore i donesu još četiri godine vlasništva nad našim životima i državnim budžetom.
Samo je u tako osmišljenom haosu i bezumlju moguće da pobednici izbora za novu eksploziju zaraze optužuju neodgovorni narod i lakomislenu omladinu, a sami popunjavaju apartmane u bežanijskoj kovid bolnici nakon što su u izbornoj noći, ne poštujući nikakve mere zaštite i predostrožnosti, igrali pobednički „dens makabr“, tiskajući se uz vođu i jedni uz druge.
Zato je normalno da Radomir Nikolić, gradonačelnik Kragujevca u kome se korona vratila u punom kapacitetu, kaže kako je ovom narodu potrebna motka da bi se doveo u red i poštovao mere. Trenutak iskrenosti Tominog sina razotkrio je magično svojstvo i upotrebnu vrednost motke u ovdašnjem sistemu vladanja, bilo da te njom teraju u izolaciju ili na izbore. I Miloš Veliki, po kome krstiše jedan auto-put, između ostalog, zapamćen je po batini a Titov pendrek još ide iz ruke u ruku srpskih vladara. Kad iscrpe druge metode ugonjenja u tor, uvek može da „radi“ motka. Čvrsta ruka koja se ovde promoviše, a bogme se i prima u zavidnom delu puka, podrazumeva i motku kao njen ortopedski nastavak i najjači argument.
I kad se već mi nismo dohvatili iste i to one obogaćene fekalijama, normalno je da nam motkom prete Radomir i drugovi. Oni bi da degeneče, a mi smišljamo viceve. Nije nimalo smešno.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare