Piše Ranko Pivljanin: Ko ste, bre, vi?

I onda? Onda se Vučić dosetio kako bi te i takve narod mogao da mu prijavljuje i u tu je svrhu napravio portal „Ko si, bre, ti?“ čiji naziv bi kao trebao da bude opozit onom čuvenom „Znaš li ti ko sam ja?’“, odomaćenoj lozinki njegovih satrapa i šifri bahatosti i nedodirljivosti koja im je otvarala sve puteve i postala definicija njihovog uspeha u životu.

Genijalno! Fantastično! Ingeniozno! Još samo da nam svima podeli vesla da sisamo dok on broji prijave i klikove na portalu, uživajući u tom providnom motivisanju špijanja koje neće imati apsolutno nikakvu zdravu svrhu, osim što će, verovatno, omogućiti aktiviranje onog denuncijatorskog gena kod Srba zbog koga su, svojevremeno, nacistički okupatori i njihova tajna policija Gestapo upućivali apele i upozorenja Beograđanima da više ne prijavljuju jedni druge, jer nisu znali šta da rade sa tolikom količinom prijava. Vučićev, pak, apel građanima da prijavljuju bahate predstavnike vlasti izgleda otprilike kao kada bi kapetan broda koji je pogrešnim manevrom nasukao plovilo na hridi otvorio kol-centar za prijavljivanje curenja vode.

„Ko si, bre, ti?“ zvuči kao naziv nekog rijalitija u kojem vlast glumi opoziciju sama sebi, to je perverzija koja se opire svakoj logici i razumu i jalov i neuverljiv manevar kojim Vučić pokušava da igra na ono besmisleno a uvreženo ubeđenje kod naroda kako je glavni vlastodržac i nesporni autokrata dobar, plemenit, radan i nezamenljiv, nego ne valjaju oni oko njega, a on, siromah, ne može to da kontroliše. Tako im je Tito bio bog, ali su vodu mutili njegovi seizi. Milošević je bio savršen vođa sa suncem u kosi, Sloba sloboda, obnovitelj srpstva, samo da nije bilo Mire... Jeste, kako da ne! Tako je i Vučić sada zaigrao na tu kartu beslovesnosti prostog puka, ne bi li mu prodao priču o svojoj apsolutnoj bezgrešnosti i isto takvoj pokvarenosti svog okruženja. Na nama je samo da sisamo ona vesla i „klikćemo“ po njegovom odurnom portalu, a on će čeličnom metlom da mete svoje podguzne muve, korumpirane birokrate i ministre, lokalne age i begove, reketaše sa državnim pečatima, krupne i sitne moćnike kojima je sam, smišljeno i planski, omogućio da se uzdignu iz sopstvenog ništavila i dođu do stadijuma „Znaš li ti, bre, ko sam ja?“ Hoće, kako da neće!

Pošto moj prst neće kliknuti na njegov portal, evo da ga u ime ono malo sveta kojima ne može prodavati testise pod etiketom bubrega, priupitam za samo nekoliko persona dramatis iz njegovog najbližeg okruženja koje je, po sistemu od zla oca i od gore majke, birao, postavljao, unapređivao, šetao sa funkcije na funkciju a od mnogih napravio i nezgodne buduće „zaštićene svedoke“ koji će ga sutra prodati „na keca“, spašavajući sopstvenu pozadinu.

Jesam li mu ja postavio onog leskovačkog faraona koji se slika u faraonskoj odeždi i čija karijera je, zapravo, dosije raspojasanog nasilnika koji se proslavio smešnim lupetanjem i krivičnim delima i koji „voli i ume da udari“, ponekad i da puca iz pištolja ili da istim udari ženu, zaposlenice u opštini postrojava i maltretira, u kabinetu potegne pepeljaru na opštinskog činovnika, nemilice troši opštinske pare na putovanja, namešta unosan posao sa naplatom parkinga kumici, to jest kumu...?

Jesam li mu ja ostavio u nasleđe onog počivšeg jagodinskog dahiju koji uteče na onaj svet neosuđen za brojna nepočinstva, bahatost i skarednosti?

Jesam li mu ja postavio pečenjara, prvo za direktora najosetljivijeg rudarskog basena „Kolubara“, a potom i za glavnog čoveka EPS-a i tek kada je z...bao sve što se moglo z....ati, on mu očinski poruči „Da ti, Mićo, radiš neki drugi posao“?

Je li mu, možda, neko od vas koji čitate ovaj tekst, kadrirao nemuštog gradonačelnika Kraljeva koji zabaguje pri izgovoru svake reči sa suglasnikom više, ali zato ume da demonstrantima koji traže pravdu za 16 nevinih žrtava u padu novosadske nadstrešnice, pokaže crveni srednji prst?

Ko mu je to tri puta na premijersko mesto, potom i za predsednicu Skupštine, postavljao osobu sličnih misaonih i verbalnih sposobnosti kao što su one kraljevačkog gradonačelnika koja „misli kako da misli“ i za koju niko živi nikad nije glasao?

Ko li mu je samo, takođe za predsednika najvišeg zakonodavnog tela, a potom i za ministra policije i odbrane, postavio onog lika sluzavog nadimka koji se diči „megatrendovskom“ diplomom doktora nauka a da još nije utvrđeno gde je i kako završio srednju školu, ali je i bez nje umeo i mogao da kupuje skupe nekretnine po Atini, Madridu i Marbelji... A izgleda i da nareže neki CD koji mu je postao zlatna polisa za nedodirljivost i slobodu.

Kojom li se kadrovskom kombinatorikom kroz ključna mesta u sektoru bezbednosti „prošetao“ stanar podsuknje Mire Marković sa podstanarima u sopstvenoj glavi koji nas je ubedio da mu je ženina tetka iz Kanade kupila luksuzni stan, dok je on „zalivao“ organik paradajz na „veseloj“ plantaži Jovanjica ?

Kako li su mu samo notorni kriminalci, za kojima ide međunarodna poternica, postali „poverenici“ za Kosovo i štetočine čija je „patriotska akcija“ omogućila da Aljbin Kurti na sever Kosova dovede svoje pretorijance i seje strah među preostalim Srbima?

Ko postavi „gangulastog“ gradonačelnika Beograda sa kojim se sprda ceo grad, dok on takari kantare, ograde i preskupe a pokvarene satove po beogradskim trgovima, a ulice preseca besmislenim kružnim tokovima?

Ko li mu samo regrutova za kolačara na slavama SNS onog trgovca kornišonima iz Konjuha kod Kruševca koji je, kad mu je u dvorištu otkriveno pet tona marihuane, automatske puške i zolja, nevino uzviknuo „Ovo je državno, zovite Gašića!“

Ah, da i kakve li je to performanse imao kruševački keramičar i trgovac kafom da, takođe, rukovodi policijom, vojskom, tajnom službom? Doduše, kad je mogao „mali od Mire i ženine tetke“, što ne bi mogao i stručnjak za fugne.

Sami bog, valjda, zna kako je „šetač“ magaraca i majmuna sa crnogorskih plaža i ulični prodavac cigareta, nakon što se učlanio u SNS, dospeo na mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije, potom postao „uspešni“ biznismen i vlasnik više firmi i još više miliona u stranim banknotama.

I tako redom. Nema dovoljno ni novinskog prostora ni karaktera da se ispiše taj tužni i strašni spisak koji će ostati zapamćen kao anamneza devastacije države Srbije i njenog društva iz prve četvrtine 21. veka. Kao što onih drugih karaktera nema ni u Vučićevom okruženju! Stvarno, „Ko ste, bre, vi?“

Glosa

„Ko si, bre, ti?“ zvuči kao naziv nekog rijalitija u kojem vlast glumi opoziciju sama sebi, to je perverzija koja se opire svakoj logici i razumu i jalov i neuverljiv manevar kojim Vučić pokušava da igra na ono besmisleno a uvreženo ubeđenje kod naroda kako je glavni vlastodržac i nesporni autokrata dobar, plemenit, radan i nezamenljiv, nego ne valjaju oni oko njega...