Piše Ranko Pivljanin: Kamen za kupus i kamen za pod glavu - za koga glasati?

Drugi je, nakon informerovskog i Vučićevog sablažnjivanja nad studentskom listom koje su se, kao, dokopali i izlivanja cisterni fekalija po imenima ljudi sa te liste, „kompletirao“ više od trećine „naprednjačke“ liste sledećeg sastava: Krušik, Jovanjica, Savamala, helikopter, naplatna rampa, doktorat, Oliver Ivanović, ruski špijun, PKB, RTB Bor, Jelena Marjanović, Beograd na vodi, Glavna železnička stanica, Železnice Srbije, Trg Republike-Vesićeve kocke, poplave 2014, Kosova, lična karta, značke BIA, stanovi u Bugarskoj, kafana na Kopaoniku, laži o koroni, hapšenje novinara koji su govorili o zdravstvu, Jutka, Lučani, paljenje kuće novinara u Grockoj, Mitrovićev sin, izborne krađe, gondola, jelka, kantrimen, Vulinovo služenje vojske, sumnjive vakcine i njihova nabavka, respiratori na crno, kampanja i podučavanje lekara medicini, aflatoksin 2013, Šreder (podrška), Toni Bler ( savetnik), davanje novca Klintonovima, kupovina glasova opranim novcem, davanje pozivnog broja Kosovu, suspendovanje Skupštine-državni udar, funcionerska kampanja, Đukini huligani na krovovima zgrada i bakljada za vreme policijskog časa, izveštaji REM-a, starlete na važnim i odgovornim funkcijama, najveće akcize na gorivo, fantomske privatne agencije angažovane od strane državnih ustanova za izvlačenje para iz budžeta, nezakonito uzete (otete) penzije, poklanjanje zemlje Arapima ....- do 250. mesta dopisujte sami, verujte preteći će. Evo samo mali apendiks: Koluvija, Hrkalović, Grčić, Stefanović, Kokeza, Milić, Atlagić, Bulatović, Mandić, novosadska nadstrešnica, Generalštab, ćacilend, srpski „mercedes“...

Nigde kao ovde se ne uklapa često rabljena uzrečica: da nije tragično, bilo bi smešno. I zato je subotnje naprednjačko-informersko ibrećenje nad studentskom listom ( za koju se, BTW, ne zna ni da li je tačna ili su je sami napravili radi preventivnog blaćenja ljudi na njoj) i paramedijska fekalna artiljerijska paljba sa ciljem da se protivnici satru u zametku umesto očekivanog rezultata, bila samo jalovi propagandni po(d)bačaj u kojem je pljuvačka poganaca rikošetirala u njihovo lice i krik očaja i nemoći. Ne zato što je tačno Crtino istraživanje u kojem je podrška studentskoj listi desetak poena iznad one naprednjačke ( varljiva su istraživanja), nego zato što je i bez „faktora plus“ i bez „crta“, i njima samima jasno da onaj kamen za kupus sa početka teksta ima mnogo veću težinu od prvih dvadeset imena na listi režima. Udarno režimsko glasilo, kojem su laž i primitivizam drugo ime, zajedno sa njegovim glavnim urednikom ( nije Vučićević, on je samo izraubovana bespara kojom se fekalije razmazuju po etru, kojeg se gnuša i sam Gazda), po običaju i po inerciji je samo odradilo ono zbog čega je napravljen i postoji – da galamom, denuncijacijama i manipulacijama zameni činjenice, naslovima presudi, a sumnjivim dokazima maše u neumitnom odlasku.

Dok normalni ljudi pokušavaju da na razložne načine govore o univerzitetu, studentskoj pobuni, izborima, resetovanju institucija i povratku zakonima i Ustavu, jednom rečju normalnosti, ova medijska artiljerija, napravljena od pretopljenih Šešeljevih zarđalih kašika, odgovara i zaglušuje javni prostor uvredama, izmišljenim zaverama i stupidnim optužbama. Nije sporno da to nije novinarstvo - nikad nije ni bilo - ali jeste limena muzika koja iznova svira „političku dvojku“, tu repetitivnu himnu naprednjačkih šatri koje razapinju širom zemlje, svaki put kada Dirigent podigne palicu. A kada se u taj kakofonični hor uključi i sam Dirigent, dobijamo posleponoćni raspašoj u kojem se predsednik države penje na kafanski sto i sa njega se obračunava sa studentima i njihovim kandidatima, kao da ga razjaruje crvenilo njihovih indeksa. Uplašen i pogubljen, on u mladosti ove zemlje vidi neprijatelje i dušmane, umesto da se okrene oko sebe i pogleda u oči kriminalno-koruptivnoj hidri koja se baškari i palaca jezicima u ludari koju je napravio.

Ono što bulazne neće mnogo naštetiti studentima, ali upečatljivo portretiše sve očigledniji strah vlasti koja je počela da zazire i od onih koji još ni diplomu nemaju, ali imaju ono što su oni odavno izgubili, ako su tako nešto uopšte i imali - kredibilitet i poverenje velikog dela javnosti. Oni, posle svih ovih godina apsolutne moći i gospodarenja našim životima, više nemaju ama baš ništa smisleno da ponude, osim jalove galame, uvreda i sejanja straha. Jeste, deca će uništiti živote svojim roditeljima ili čuvenim bakama i dekama, tom poslednjem sidru za koje se brodolomnik očajnički uhvatio u nadi da će ono spasiti njegov bušni i polupani brod. Ovo što rade nije demonstracija snage, nego priznanje nemoći. Vlast koja strepi od mladih ljudi pokazuje da je izgubila ono što ne može demantovati ni stotinu drečećih naslovnih strana strana niti celodnevni stranačko propagandni programi – samopouzdanje. Zato je na izborima, kad se usudi, ili bude primoran da ih raspiše, kamen za kupus favorit!