Citiraću Mila Đukanovića, jer njegove reči svojevremeno upućene opoziciji u Skupštini Crne Gore najbolje opisuje ovaj najnoviji srpsko-crnogorski „rat“ i njegove učesnike sa obe strane: bravo, kreteni!

Bravo za mudrijaše iz crnogorske vlasti koji su sa spiska država čiji građani će od 1.juna moći u Crnu Goru izostavili Srbiju, pravdajući to epidemiološkim razlozima. Sve i da je tako, dobro su znali da im u to ovde niko neće poverovati, da će biti protumačeno baš kako ne treba i da će se time produbiti jaz na kome se, inače, udarnički radi poslednjih godina.

Ako konačna odluka još nije doneta, kako tvrdi ambasador Crne Gore u Srbiji, zašto je onda predsednik crnogorske vlade Duško Marković u ponedeljak uveče požurio da kaže kako su granice otvorene za Hrvatsku, Sloveniju, Austriju, Nemačku, Poljsku, Češku, Mađarsku, Albaniju i Grčku? Jeste, eno se od Horgoša do Brodareva protegla kolona Mađara, Poljaka, Austrijanaca koji jedva čekaju da vide kanjon Tare i okupaju se na Jazu, pa se moralo.

Zar nije moglo elegantnije, strpljivije i sa malo više takta i obzira prema Srbiji ili je baš tako i trebalo kako bi se „učinjelo“ ovdašnjem bratskom režimu da pred izbore dobije poželjnog neprijatelja i zbije redove. Vratićemo i mi vama u oktobru kad tamo budu izbori.

#related-news_0

Bravo za pametnjakoviće iz Srbije koji su odmah udarili kontru i suspendovali letove Montenegro Erlajnza objašnjavajući to potrebom za kontra merama. Što na tom reciprocitetu ne istrajaše onomad spram Francuske kad je pustila Haradinaja ili kad je prilikom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu srpskog predsednika smestila u osmi red zvanica?

Bravo za ljute Montenegrine koji poručuju Srbima „ne dolazite, ne trebate nam“! Da li oni zaista misle kako su Podgorici bliži Tirana, Zagreb ili Rim nego Beograd koji je kroz decenije odškolovao i udomio dve Crne Gore?

Bravo za velike Srbende koji se odavde zaklinju kako više njihova noga neće kročiti na crnogorsko primorje i kako konačno treba sve Crnogorce vratiti odakle su i došli! Znaju li da Crna Gora nije Izvršni odbor DPS-a i da tamo žive i ljudi koji Srbiju vole koliko i oni (mnogi i više, koliko god to idiotski zvučalo) i da sve njih vređaju i otpisuju?

Bravo za crnogorskog Gospodara koji se kao deklarisani ateista bavi osnivanjem novih crkava i huška policajce na one koji su ih krštavali na rođenju, venčavali, blagosiljali im slavski kolač i držali opelo precima!

Bravo za dva kleptokratska režima koji svoj mračni kontinuitet vuku iz devedesetih godina kada su nastupali zajedno protiv nekih trećih a kad su im se oni izmakli, krenuli su da svoje bitke biju preko leđa sopstvenog naroda, ispomažući se tako u svojim kriminalnim rabotama.

Bravo za bezumnike kojima je za kratko vreme uspelo da podele, zavade i u mržnju bace jedan isti narod, misleći da je nečije drugo naručje toplije i iskrenije. Ako Srbi ne mogu sa Crnogorcima ili Crnogorci sa Srbima, ko će i jednima i drugima poverovati da mogu sa njim? Smeju nam se i kuraže nas u tom samoubilačkom naporu oni čije nam se dobro obija o glavu više od našeg zla.

Bravo za sve vas, i s jedne i s druge strane, koji mislite da su Srbija i Crna Gora ovo što sada bitiše kao restl neuspelog komunističkog eksperimenta, usputna stanica trgovine sumnjivom robom i kolonija belosvetskog prljavog kapitala, a ne nešto dublje, veće, trajnije i istinitije.

Kao neko ko je rođen u Crnoj Gori a živim u Srbiji, osećam se postiđeno, poniženo, jadno i izdano, a smeo bih se zakleti da se tako oseća i najveći deo naroda sa obe strane granice koja se, da je sreće, ne bi ni primećivala osim po tablama dobrodošlice u jednu i u drugu zemlju. I ovi koji reže i truju sa obe strane su manjina ali sa megafonima, dok je većini zalepljen flaster preko usta.

Zato, bravo, kreteni!

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram