0
Predsednik Srbije otišao je korak dalje u „ne dam“ pristupu. Ranije je branio svoje kadrove od poverenja. Sada je, samo dan nakon usvajanja Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je predviđena besplatna konverzija zemljišta, proglasio tu odluku. Tako opozicija neće moći da podnese ocenu ustavnosti Ustavnom sudu u roku od sedam dana. Moći će to da učini u standardnoj proceduri, ali to obično traje godinama.
Ono što predsednik Srbije pokušava je da investitore još čvršće veže uz vlast i omogući im ogromne profite i atraktivne lokacije ako budu poslušni. Zato je i požurio da samo dan nakon izglasavanja proglasi zakon koji je ovoj vlasti očigledno važan.
Postavlja se pitanje da li je Vučić ušao u garažnu rasprodaju u kojoj se prodaje sve „za šta god da ode“ pripremajući se za izbore, a imajući u vidu da beleži značajno niži rejting.
Pokret nije „upalio“, samo je doneo zabrinutost među naprednjacima u smislu njihovog opstanka. Da li će biti u novom pokretu ili ne, na kojoj poziciji? Da li će oni koji ne prođu kroz predsednikovo rešeto ćutati ili će se i oni setiti pravne države i demokratskog društva kada budu „na ledu“? Ta pitanja usporavaju već najavljeno formiranje pokreta, jer je očigledno na Andrićevom vencu procenjeno da je ideja diskutabilna.
Zbog toga se okrenuo investitorima – najavljuje da će oni najbliže državnom kazanu najbolje proći. Država će procenjivati vrednost atraktivnog zemljišta u zavisnosti od toga koliko na datog investitora može da „računa“ i koji će, u skladu sa tom procenom, moći da računa na određen profit.
Istovremeno pokušava da izoluje i opoziciju i medije koji kritički pišu o radu Vlade koju on predvodi.
Opoziciju pokušava da zaobiđe u Skupštini ukidanjem Anketnog odbora o masovnim ubistvima, koji bi govorio ne o krivičnim aspektima događaja u „Ribnikaru“ i Mladenovcu, jer bi se tu govorilo o sistemu za koji premijerka tvrdi da nije zatajio, a sve ukazuje da jeste. Zbog toga je rešio da spreči postavljanje pitanja koja bi uticala na dalji rejting njegove stranke.
Zbog toga je brzopotezno potpisao sporni zakon da opozicija ne bi tražila ocenu ustavnosti rešenja, koji je očigledno loše po državu i građane. Ne i po SNS.
Da bi zaštitio rasprodaju države koju sprovodi da bi opstao na vlasti od kritika, okrenuo se taktici iz mlađih dana – izolaciji. Način na koji premijerka izbegava, po njoj, nepodobne medije
je nešto što je već viđeno devedesetih.
Sigurno će Brnabićeva da dobije pohvale od šefa za „stelt“ taktiku izbegavanja novinara, pa ne bi trebalo da začudi da predsednik, ako se ista proceni blagotvornom, krene i sam da primenjuje recept.
Sada je u poziciji u kojoj svaki promašaj skupo košta. Daleko je od vremena kada su njegovi omiljeni istraživači javnog mnjenja tvrdili „da se za njega ništa ne lepi kao za teflon“.
Sada se „lepi“ bukvalno sve. Zato i pokušava da izoluje opoziciju, objektivne i kritički nastrojene medije i zbija redove članstva koliko može.
U očajničkom traganju za pozitivnim vestima, spreman je i da bagateliše povrede tri vojnika na vojnoj vežbi na Pasuljanskim livadama lakonski odgovarajući da vojnici nisu manekeni.
Odsustvo empatije predsednika inspirisano je strahom od pokretanja pitanja odgovornosti. Bilo kakve odgovornosti.
U „daj šta daš“ situaciji obeležio je i otvaranje kratke deonice auto-puta između Niša i Merdara. Izbori nisu na vidiku, ali Vučić, kao, kako sam tvrdi, dobar đak, pokušava da spreči šta se sprečiti može da ne izgubi vlast. Zato i rasprodaja – kupuje vreme i stišava nezadovoljstvo.
Bar do jeseni. Onda može da „u cilju efikasne organizacije“ ponudi javnosti kao temu rasprodaju javnih preduzeća.
Glosa
Da bi zaštitio rasprodaju države koju sprovodi da bi opstao na vlasti od kritika, okrenuo se taktici iz mlađih dana – izolaciji. Način na koji premijerka izbegava, po njoj, nepodobne medije je nešto što je već viđeno devedesetih.
