Naprednjaci u ovom trenutku ne znaju šta rade. Očajnički pokušaji da sebi kupe malo mira zapravo samo otvaraju nove probleme ili obnavljaju stare koje su mislili da su ugasili ili bar gurnuli pod tepih.
Od ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, koji je izjavio da njegova izjava o tome da Nemačka štiti čoveka za kojeg naše vlasti znaju da je ubio Olivera Ivanovića i da tu nije stavljen znak pitanja pozivajući se na stenogram sednice Skupštine Srbije, pa sve do sastanaka u Briselu Vučića i Kurtija, propagandna mašinerija naprednjaka koristi sve što joj je na raspolaganju da osujeti proteste.
Gašić je juče tvrdio da je neko odmah pisao Ambasadi Nemačke “sa željom da načini štetu svojoj zemlji”.
“I odjednom nije tema ni ’Ribnikar’ ni Mladenivac ni poginula deca”, naveo je ministar.
Iz ofsajda, u kojem se našao zbog izjave koja je bila očigledan pokušaj skretanja pažnje sa protesta, prešao je ministar u napad. Iako je i dalje u nedozvoljenoj poziciji. U toj poziciji je zato što podatke o istrazi nije saopštio porodici, nisu je saopštili nadležni organi, već on za vreme rasprave u Skupštini o njegovoj smeni.
Tu na površinu isplivava suštinski instinkt Vučićeve ekipe. Održanje na vlasti. Ništa nije previse odvratno i nisko i ispod svakog standarda normalnog ophođenja ako može da se kupi malo vremena. Može da se iskoristi i ubistvo Ivanovića i sastanci u Briselu i situacija u kojoj se hapse ljudi na severu Kosova.
U suštini, reč je o begu od odgovornosti. Beži se od odgovornosti za slučajeve masovnih ubistava, beži se od odgovornosti za odluku da se Srbima kaže da izađu iz institucija i ne učestvuju na izborima, beži se od odgovornosti, na kraju krajeva, što nije utvrđeno ko je plasirao skandalozan spot protiv Ivanovića na Pinku, televiziji kojoj se traži oduzimanje frekvencije.
Naprednjaci u ovom trenutku ne znaju šta rade. Očajnički pokušaji da sebi kupe malo mira zapravo samo otvaraju nove probleme ili obnavljaju stare, koje su mislili da su ugasili ili bar gurnuli pod tepih. Ovo je zemlja u kojoj ljudima koji podržavaju proteste zatvaraju lokal, a sa druge strane, daju dobro plaćeno funkcionersko mesto čoveku koji se navodi kao jedan od onih koji su sprečili proteste prilikom inauguracije predsednika Srbije, a koji je i napao dečaka u Batajnici.
U Skupštini Srbije, na ulici, u institucijama, vlast predvođena Aleksandrom Vučićem čvrsto se drži pretnji kao strategije nad onima koji misle drugačije, kao i nad onima koji primaju plate iz budžeta. Razumeju oni da je i to deo nasilja koje je dozlogrdilo građanima i zbog koga protestuju na ulicama.
I čini se da su ranije izjave tipa „ne dam Gašića“ ili „ne dam Vulina“ ili Babića, sada modifikovane u jedno veliko „NE DAM VLAST“.
U odbrambeni stav su stali istovremeno nesigurni da li će biti žrtvovani ako cena opstanka Šefa bude previsoka. Tu se postavlja pitanje šta ako žrtvovanje funkcije bilo kog naprednjaka da bi se obezbedio opstanak Vučića ne izgleda kao rešenje za bliske ljude predsedniku Srbije. Šta ako krenu putem Zorane Mihajlović, Stanislave Pak ili Radeta Baste. Život na budžetskoj grani bio je udoban, spremljeni su i „štekovi“ zgrnuti na sumnjivim tenderima.
Naprednjaci mogu još da budu na vlasti, ali taj sistem više ne koristi građanima, već građane potčinjava njihovoj vlasti. Bilo obaveznim prisustvom na skupovima, poput neuspelog kontramitinga, bilo onima koji se najavljuju za Vidovdan kao promocija Vučićevog pokreta. Te pritiske građani više ne žele da trpe. U situaciji, u kojoj je Vučićeva klika na korak do toga da uzvikne „spasavaj se ko može“, Vučić pokušava da povrati rejting kritikom na račun međunarodne zajednice o rešavanju problema Kosova. Čini se da on postaje deo problema, a ne deo rešenja. Stabilnost koju je nudio je sada daleko, kao i dogovor oko Kosova.
U takvoj situaciji , u borbi za opstanak, neizvesno je šta će sve Vučić biti spreman da žrtvuje. Sve je stavio pod znak pitanja. Ne onaj Gašićev.
BONUS VIDEO: Nikola Jovanović o poenti dolaska evroparlamentaraca u Srbiju i dolasku Vučića