Piše Nikola M. Jovanović: Nova adresa

Deluje kao još jedno Vučićevo gašenje vatre stvaranjem novog požara. Deluje kao Vučićeva stara dobra kupovina vremena, da će zaboraviti na 17.decembar za nedelju-dve. Međutim, trebalo bi uzeti u obzir i da se stvara atmosfera u kojoj se slavi i opravdava reakcija Srba zbog pritisaka iz Prištine. To govori jednu stvar. U trci za vlast u Srbiji, Vojvodini, Beogradu i na lokalu Vučić će trčati trku sa Kosovom kao temom.Vučić ove izbore vidi kao značajne na više nivoa. Iznad svega mora da dokaže da je i dalje najjači igrač i da će se stabilokratske strategije Zapada i dalje okretati oko njega. Drugo, stavljanjem Kosova u centar značajno će otežati kratku kampanju strankama okupljenim oko protesta „Srbija protiv nasilja“. Značajno, jer na odnosu prema Kosovu ta grupa više ne biva konzistentna kao što je bila proteklih meseci. Svestan je rasta opozicionih stranaka desnice, ali to smatra „manjim zlom“, koje će da istrpi da bi pokazao da je građanska opozicija samo iskoristila proteste, koje će izborima probati da gasi.Odluka je još značajnija ako mu omogući da spreči dogovor desnice i građanske opozicije u glavnom gradu. Istovremeno, opet je istakao Aleksandra Šapića kao kandidata za gradonačelnika Beograda. S obzirom na tvrdoglav pristup Šapića, koji pokušava da stvori prostor za sebe u okviru SNS, koji mu nije naklonjen, nije daleko misao da Vučić ostavlja prostor i da možda preda Beograd opoziciji ako bude trebalo da „spusti loptu“. S jedne strane, probaće da igra na sve teškoće koje dogovor desnice i proevropske opozicije sa sobom nosi, sa druge, spreman je da Šapića žrtvuje ako bude trebalo. Rečenica da je imao razgovor i da je Šapiću rečeno kako bi trebalo da izgleda kampanja u kojoj će predstaviti šta je urađeno u glavnom gradu, može da zvuči kao podrška, ali mnogo više kao poruka „ja sam ti rekao kako bi trebalo, pa ti vidi“, kojom Vučić šalje signale da gubitak vlasti u Beogradu za njega nije najteži udarac koji bi morao da podnese, ako bude morao.Kako će proevropska opozicija izaći na megdan u kojem izborna pravila nisu fer, a Vučić pokušava da temu nasilja skine sa dnevnog reda, svestan da događaji u „Ribnikaru“ i Mladenovcu pogađaju i deo njegovih birača? On je ubeđen da će mu njegovi birači ponovo dopustiti da ih potceni, jer ih poznaje.Može li opozicija da nametne temu nasilja koja je suštinski, zapravo, način na koji ova vlast funkcioniše bilo da je reč o Kosovu ili ostatku Srbije? Može li zajednička odbrana glasačkih kutija i izbornih rezultata da bude minimum saglasanosti desnice i proevropske opozicije ili će Kosovo prevagnuti?Da li će ovi izbori iznedriti aleternativu Vučiću? Njega to najviše brine. Njegove „akcije“ kod Zapada bi pale, a i Moskva bi ga sklonila u stranu, jer bi ga smatrala manje značajnim, dok se ni Orban ni Dodik ne bi mnogo libili da mu okrenu leđa.Svi njegovi potezi vode u jednom pravcu – da pokažu da je on i dalje jedina adresa u Srbiji. Opozicija, desna i građanska, ima priliku da pokaže da li je to tačno. Okrnjenog je rejtinga sa sve manje vrata na koja predsednik može da pokuca, a značajnije okretanje zemljama BRIKS bio bi samo znak da je spreman na izolacionističku politiku, koja nas je već mnogo kao naciju koštala pod Miloševićem.Sa Andrićevog venca će se„pucati“ iz svih propagandnih oružja, igraće na svaki mit i svaki razdor u opoziciji, koja je ovog puta izdejstvovala izbore, koliko god Vučić ukazivao na to da je poslednja reč njegova.Sve je na njegovoj strani - budžet, provladini mediji sa nacionalnom frekvencijom, loša izborna pravila i državni aparat. Sa druge strane su zahtevi građana, iza kojih stoji opozicija. Ovog puta, uz određeno razumevanje među strankama, protivnicama naprednjačke vlasti, to bi moglo da bude dovoljno da se ozbiljno načne njegov rejting - božanstvo kojem se jedino klanja.