Piše Miljana Nešković: Novokomponovana "Gospođa ministarka“

A šta imamo danas? Sve samo ne društvo u kom bi Nušić mogao da nađe rasplet. Imamo „Gospođu ministarku“, koja vrlo simbolično ispred svog imena ima skraćenicu „Dr“, ali za koju je Nušićeva Živka ministarka moralna i kulturna gromada. Za razliku od dr Darije Kisić Tepavčević, Živka ministarka nije imala političku funkciju, ali je i znala koliko je prazna. Ulagala je ogromne napore da se dodvori onima koji svoj status u društvu zaslužuju, za razliku od nje. Živka ministarka je poštovala te ljude. Želela je, makar na kvarno, da bude deo društva koji je imao šta da kaže i umeo da misli. S druge strane, naša ministarka se svojim prostaklukom ponosi do to mere da želi da postidi one koji zaista poseduju realno znanje, talenat i kulturni doprinos. Zato je današnjoj „Gospođi ministarki“ bilo sasvim normalno da javno napiše za jednog od našeg najvećih živih stvaralaca da je „umetnički impotentan“. U njenom vremenu realno pametni, talentovani i zaslužni ljudi nisu oni kojima se treba dodvoriti, već neprijatelji koje treba zauvek uništiti.Možda je Branislav Nušić živeo u vremenu procvata malograđanštine, ali mi živimo u epohi odmazde bandita, razbojnika i modernih varvara. Kako nazvati notorne neznalice koji upotrebom političke, finansijske ili neke treće sile svesno urušavaju kulturu nego varvarima? Još od najezde Huna na Evropu nismo smislili adekvatnije ime za gladnu družinu, koja je ruši sve pred sobom samo da bi napunila stomake.U Nušićevom vremenu neznalice su pokušavale da se uklope u svet kom nisu pripadale. Danas, one se svete zato što nikad zaista nisu to mogle, zato što su baš kao u Nušićevim delima uvek ispadale tragikomične pred „dobrim đacima“. Tako neosnovano ponosni na „redove knjiga u raznim bojama“ koje nisu pročitali, oni pokušavaju da uspostave novi sistem vrednosti prema kojima je vrhovni uspeh „snaći se“ i biti što bezobrazniji. Obrazovanje, znanje, realan doprinos… To su za njh arhaizmi, kojima pribegavaju samo oni koji ne umeju da se snađu, zbog čega zaslužuju podsmeh. Dakle, svako ko ima nešto u glavi trebalo bi da to što bolje prikrije da bi se uklopio, kao što se nekad krila nekompetentnost.To bi sve možda i uspelo da zaživi, da nije krajnje neodrživo. Da su naši „osvajači“ zaista učili istoriju znali bi da nijedna najezda varvara zaista nije poništila neku civilizaciju, čak i kad je ona delovala poraženo u određenom trenutku. Prosto, istorija je duža od alavosti neke ekipice. Da su čitali ili gledali Nušića u pozorištu, znali bi da su sve te njihove pobede plitke koliko i njihove fabrikovane ekspertize. Kada se penješ po knjigama koje nisi pročitao, postolje ti je šuplje, što znači da ćeš tresnuti onda kad se najmanje budeš nadaoDa su s razumevanjem pročitali bilo šta znali bi i da fora sa obrazovanjem nije u tome što ono nosi kredibilitet ili status - to tako samo izgleda iskompleksiranim neznalicama dok slušaju znalce kojima zavide. Obrazovanje i predanost znanju čoveku pružaju prizemnost i svest o tome da ne zna sve, daju mu poštovanje prema nauci i umetnosti, radoznalost, društvenu odgovornost i uzemljenje u realnosti. Bez toga, čovek lako može da poleti. Može da poveruje da stvarno nešto zna. Može da pomisli i da je u pravu zato što je podmazan materijalnim nagradama ili okružen podanicima. U toj besvesti može da se desi svašta, čak i da se trajno obruka vređanjem jednog filmskog genija, razbije i propadne, a da i dalje misli da je društveno i politički relevantan.Živki ministarki se takav propust nikad ne bi dogodio.BONUS VIDEO: Podkast Snaga uma sa Marčelom

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=podcastsnagaumamarcelo-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2800157"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram