6
Žao mi je što Aleksandar Vulin i Bratislav Gašić nisu kakvi šefovi kod naših neprijatelja. Žao mi je što Predrag Koliuvija nije biznismen u nekoj drugoj zemlji.
Žao mi je što policajci Dušan Mitić i Slobodan Milenković nemaju veću podršku svojih kolega. Tužan sam zbog nas, građana Srbije koje je
naprednjački gang skuvao kao žabu i više ni na šta ne reagujemo.
Ono što smo saznali u poslednjih nekoliko dana i nedelja mnogo je i za najsuroviji film o narko mafiji.
Nevolja je jedino što je to naš život. Ako je i deo toga tačan samo nam Bog može pomoći. A Bog i Srbi nisu baš u najboljim odnosima.
Naša bruka i naša nesreća su odavno prešle granicu onoga što se zove državom. Amerika, najmoćnija sila na svetu nam poručuje da Vulin, šef srpske tajne službe „sarađuje s organizovanim kriminalom i ilegalnom trgovinom narkoticima“.
Braća Ameri su, po pravilu, dobro obavešteni. Inspektor policije Dušan Mitić, pod zakletvom, u sudnici, izjavi da su on i kolega mu Slobodan Milenković
nameravali da u slučaju Jovanjica (plantaža marihuane) uhapse i tadašnjeg šefa BIA, a sadašnjeg ministra policije Bratislava Gašića.
Sigurno ga ne bi hapsili zato što je loš keramičar. Ali isprečilo se tužilaštvo, počeli su pritisci…
Isti inspektor nas obaveštava da je vlasnik Jovanjice imao potvrdu Vojne obaveštajne službe da je njihov član i da ima čin potpukovnika. Valjalo bi da nas šefovi BIA i VOA obaveste kada su potpisali pismo o namerama, memorandum o razumevanju i šta je bio interes građana u stvaranju Jovanjice.
Slučaj treći – na severu Kosova gde vlasti iz Beograda imaju veliki uticaj ovog proleća otkriveno je jedanaest laboratorija za gajenje marihuane.
Vrednost pojedinačne opreme je između 40 i 50 miliona evra.
Neko je, dakle u „kosovski“ biznis investirao pola milijarde evra. Takav poduhvat mogla je da izvede samo moćna organizacija uz institucionalnu podršku.
Ajmo korak unazad. Prošle godine je u vili na Dedinju ponovo uhapšen Darko Šarić narko bos koji je u zatvorskom pritvoru u Beogradu boravio od 2014. do
kraja 2021. Pušten je kući uz nanogicu.
Godinu dana kasnije ispostaviće se (opet su nam to Ameri javili) da je Šarić iz pritvora vodio kriminalnu grupu kojoj se na teret stavlja šverc droge i jedno ubistvo.
Grupa je delovala na području Srbije, Evrope i Južne Amerike, a narečeni vođa je upravljao ekipom iz zatvora, što će reći u vreme dok je o njemu brinula naprednjačka vlast. Imao je pet telefona od kojih su dva bila satelitska. Ko mu ih je nabavio, i to još sa zaštićenom Skaj aplikacijom, to ni upravnik zatvora ne sme da kaže.
Ostanimo još malo kod nekadašnje pljevaljske narko grupe. Saradnici čuvenog klana držali su klub Vanila u sedištu SPS. Neki od njih su hapšeni sa desetinama kilograma heroina. Miša Banana, Šarićev važan čovek, sastajao se sa Ivicom Dačićem još i pre koalicije SNS-
SPS.
Lakoća življenja, ne kaže se uzalud da je kontinuitet garancija posla i uspeha.
No da se vratimo na početak, drugu Vulinu, Bata Gaši i biznismenu Koluviji. Sva trojica su ljudi iz okruženja predsednika Srbije. I sva trojica se sa važnih mesta dovode u vezu sa narko biznisom.
Šta je u tom slučaju predsedniku činiti. Da se pravi Toša – ne ide, da ih se odrekne – samo što nije. Evo čeka da mu „Amerikanci dostave dokaze za Vulina“.
Ili da zamenimo pitanje: može li se u okruženju sumnjivih voditi briga o standardu građana, o zauzdavanju inflacije, o smanjenju nasilja. O Kosovu,
kao srcu Srbije…
A ništa od ovoga ne bi bilo da je Tužilaštvo radilo svoj posao: kad je pao helikopter, kad je otkriven „tetkin stan, ili kad je Šarić vraćen u zatvor.
I dok Vučić čeka dokaze iz SAD magao bi da pita Vulina i Gašića gde je završilo 118 buradi benzil-hlorida koji su zaplenjeni ( Vlaški Do) u januaru prošle godine. Uz to se našlo i nekoliko stotina kilograma amfetamina, što je zajedno dovoljno za pravljenje sintetičke droge vredne pola milijarde evra. Tek da se zna.