Slučajno sam saznao da policija, verovatno i BIA, drži na oku liste čekanja za hirurške intervencije. Naročito na ortopediji. Moguće da će tako sprečiti muljanje, ali time se ni na koji način neće smanjiti redovi.
Redovi bolesnika se smanjuju drugim merama, recimo ulaganjem u lekare i ostalo medicinsko osoblje, potom u opremu, pa u preventivu i edukaciju… Nije na pendrecima da se mešaju u ono o čemu pojma nemaju.
Pre neki dan je u šabačku bolnicu stigao novi ortopedski sto, što bi trebalo da doprinese skraćenju lista za operacije kolena i kuka.To je, međutim, upitno, jer u Šapcu ionako nedostaje ortopeda. Mala je vajda samo od opreme ili samo od lekara, mora se sve uvezati.
Na Institutu Banjica operacije kuka se zakazuju već za januar 2026. Valjda po sistemu od toga se ne umire. Ali treba živeti sa bolovima ili nepokretan, puzati na kolenima ako živiš sam. Da ne pominjem posao, ko drugog prihoda nema.
Sa kolenima je još gore. U istoj bolnici lista čekanja je duga 9.200 imena, a poslednji „srećnik“ treba da se operiše 20. aprila 2030. godine. Ako pretekne do tada. Naprednjačko zdravstvo, raspad sistema ili, „ovo je Srbija“, zovite to kako hoćete.
Ministar Lončar se ne bavi ovim problemom, ni gospođica Brnabić, ni čovek koji je svečano otvorio nezavršeni Klinički centar. Slepilo glumi i vlasnik stanova u Bugarskoj (čujem da su on i Neša potpisali sporazum o međusobnom priznanju diploma).
Niko u Nemanjinoj 11 ne primećuje muke ljudi sa lista čekanja. Ni njihovih porodica. Ljudi koji vode srpsku državu (i nastaviće) i zdravstvo lišeni su svakog osećaja za pojedinca? Samo cifre i procenti.
U Srbiji trenutno na ugradnju kolena čeka oko 14.000 pacijenata. U privatnim klinikama to košta četiri, pet hiljada evra, što je 60, 70 miliona. Ugradnja kuka je u proseku nešto skuplja, ali je pacijenata manje, pa bi se i sa manje novca čekanje brzo svelo na podnošljivo. Za nešto više od stotinu miliona evra, dvadesetak hiljada pacijenata i njihovih porodica bili bi lišeni muka.
Nije to veliki novac, tek jedna šestina onoga što je dato za prenos Premijer lige, ili taman onoliko koliko je podeljeno mladima pred izbore. I koliko im je vlast iz nekog hira, šta li, ponovo dala u junu.
Kratak izlet u komšiluk, crnogorska vlada je u aprilu odlučila da sve one koji su imali teži oblik kovida 19 pošalje 12 dana na oporavak u Igalo, na vežbe disanja i „podizanje kardiorespiratornog kapaciteta“. Neko će reći, pa ovo nema veze sa operacijama kukova i kolena, tačno, ali ilustruje odnos prema bolesnom čoveku. Vidi se promišljanje, a možda su te terapije nekome spasle život.
U Srbiji se ne vidi takav pristup, narodu se serviraju priče o „sto miliona za ovu bolnicu“, o „nikad većem ulaganju od Drugog svetskog rata“, a boljitak se ne nazire.
Lažima se mogu dobiti glasovi, obmanuti tužioci i sudije, međutim laži ne operišu, ne ugrađuju ni kukove ni kolena… ne uklanjaju katarakte i ne ugrađuju stentove. Ali da ne širimo spisak.
BONUS VIDEO Predsednik i „čuvar plaže u zimskom periodu“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar