Nešto mi zaudara da bi u novoj ludosti sa „bombama“ moglo biti i domaće „pameti“. Ništa što je lažno nama nije strano. Ako smo imali lažni „Mercedes“ iz „Ikarbusa“, lažni tehnološki park u Borči, lažno zlatno doba, lažne izbore... Ako imamo lažno zdravstvo u kome po rezultate ideš kod privatnika, što ne bismo imali i domaće lažne bombe.
Ove dojave liče na ono oružje koje je „pronađeno“ u blizini Vučićeve roditeljske kuće u Jajincima. Sećate se, prvo su Tetkin mali i neka Nevolja dovukli tamo gvožđuriju, a onda je sve to slavodobitno „otkrio“ „Nebojša iz Beograda“. Da pokažu kako je njihov vođa ugrožen.
Počeo sam da sumnjam u „bombe“ kad su gospođica Brnabić i iznogud (po Tadiću) Vesić krenuli da objašnjavaju pozadinu. Prava meta lažnih bombi je, naravno – on najveći i jedini, hrabri i premudri, Srbin nad Srbima – njihov šef. Totalna inverzija, nekad je napad na njega predstavljao napad na Srbiju, sada napad na Srbiju predstavlja atak na njega. Kao da je on veći i važniji.
Na nekim vestima sam čuo da je bomba čak „podmetnuta“ i u njegovu kuću. Jeste baš, čovek, živi skromno u četrdeset kvadrata, a i to 24 sata čuva obezbeđenje. Samo magarac može da proguta takav korov. Stvorila se i takmičarska atmosfera, ko je prvi saznao za „bombe“, ko prvi objavio, ko je nabrojao više lokacija, a tu su i ha, ha analitičari. Sve Spasić do Spasića.
Da li iko normalan veruje da je moguće istovremeno postaviti bombe u 100 škola, u više tržnih centara, u studentski dom, u vodovod…. Jedino je kanalizacija preskočena, valjda iz higijenskih razloga.
PROČITAJTE JOŠ:
Imam prijatelja čuvara jedne škole na Vračaru. Kamere, katanci, ograda, školski policajac – nema šanse za podmetanje, objasnio mi je. Veli „mene može da raznese samo kakva seks-bomba, ali takve pakete niko ne šalje“.
I onda se nađe neko mnogo pametan da nas „osvesti“ kako su se „udružili Ukrajinci i Albanci“ protiv Srbije. Ne znam što u toj udrugi nema i Hrvata i Bošnjaka, šta se događa sa Montenegrinima. Dežurni rasturači panike i uterivači straha još poručuju kako su „jezive najave pokolja“ pisane „jezikom masovnog ubice“.
Hoće li to neko da zaustavi? Ima li u toj policiji, u tim udbama iko normalan ili svi duvaju u jednu tikvu – da se svaka dojava mora ozbiljno proveriti (i objaviti). Šta ćemo ako ih sutra bude hiljadu, dve, ako „podmetnu“ u svaku kuću? Hoće li sve da stane? Hoćete li, na primer, evakuisati bolnice, porodilišta? Ili možda zatvore? Zar nema niko da kaže – čekajte ljudi, ne paničite, vidite da nas ludaci vuku za nos.
Može li iko da proceni, da se pojača oprez tamo gde ima rizika, a ostale pustite da žive u miru. I sasvim je svejedno da li te dojave dolaze od manijaka iz inostranstva ili od domaćeg nevladinog odeljenja za sluđivanje naroda. Začepite usta paničarima, ne zamajavajte preplašeni narod.
Srećom da je prestonica ostala bez Železničke stanice pa teroristi i da hoće nemaju gde da „podmetnu“. Jedna briga manje. Nego simptomatično mi je da „bombi“ nema ni u Beogradu na vodi? Slučajno?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare