Piše Milenko Vasović: Krizni štab je farsa, podrška lekarima

Ko su perjanice tog nesrećnog štaba? Jedan što se nagodio s tužilaštvom, drugi što je pobegao iz cirkuske predstave, treći i četvrti koji su se već isticali pri uvozu vakcina. Tu je i gospođa zaovica, koja zna da firme njenog brata posluju sa Vladom. I Zlatibor, naravno.Mi ništa o tom tako važnom telu ne znamo, ni kako je formirano, ni ima li nekakav pravilnik o radu, šta je njihova nadležnost, kome su odgovorni, ko može da ih smeni. Ne znamo ni kako su ti ljudi nagrađeni. Ne bi trebalo da mesecima rade besplatno, ali je pošteno da mi građani znamo koliko ih plaćamo.Po čemu je to krizni, a ne recimo salonski štab. Gde su se to oni makli iz konferencijskih sala, da li su, neka me izvini direktor Infektivne, nekada obukli skafander, u koje žarište su otišli. Zar nije logično da zasedaju i u Novom Sadu, da budu i u Nišu, u Novom Pazaru... Tamo gde je najteže. Jeste, mnogo je lagodnije kod kolege Žeksa u studiju.Kakav je to Krizni štab koji ne zna broj umrlih, koji ne prikazuje statistiku po opštinama, koji ćuti kada laboratorija „Vatreno oko“ nema reagenasa. Kada testovi kasne, a testiranje postane besmisleno. Kad ne reaguje na vraćenje ljudi iz bolnica koji potom umiru. Kakav je to Krizni štab koji dozvoljava skupove sa više desetina hiljada ljudi u vreme zaraze. Nama vlast najavljuje težak period, predviđa se preklapanje ili nekakvo ukrštanje virusa gripa i Covida 19. Kako ćemo u takvoj situaciji verovati ovakvom Kriznom štabu kada mu ni sada ništa ne verujemo. Ne našom krivicom, već zahvaljujući podaništvu i interesima koji prožimaju tu vladinu grupu. Zato su se njihove časne kolege iz cele Republike i pobunile. Zato i traže njihovu smenu.Ne traže se njihove glave, samo da se pomere i da dođu neki drugi ljudi jer se Srbija tokom epidemije korona virusa “našla u javno-zdravstvenoj katastrofi". Više od hiljadu belih mantila traži da se „istraže navodi o zataškavanju podataka, kao i da se stane na put zastrašivanju i politizaciji koji narušavaju lično dostojanstvo zdravstvenih radnika“.A šta vlast odgovara? Kažu predsednik i ministar - to je politički zahtev. Vešti su oni u tome, na mirne proteste izvedu huligane, a na zahtev savesnih lekara ubace politiku.Nema politike, ovo je, pre svega pitanje etike. A šta i da je političkli zahtev? Zar građani i lekari nemaju pravo na politički zahtev, zar nemaju pravo, na primer, da traže smenu nekog ministra, zar nemaju pravo da traže ostavku vlade.Slutim da će za katastrofu na koju ukazuju lekari upravo oni i biti optuženi, dok će interesna grupa dobiti ordenje. Zato se u potpunosti pridružujem njihovim zahtevima, podržite ih i vi.