Ako kojim slučajem stignete vozom u neki grad, a taj grad bude Kragujevac, zaboravite na klozet. Olakšajte se pre polaska na put ili negde usput. Ili u žbunju, ako vas baš pritera. Nema u kragujevačkoj stanici, prekjuče sam to saznao, ni vode, ni WC-a, ima samo nužde, sramote i stida. I tako godinama.
Ali ne stide se oni koji bi trebalo – ni rukovodstvo bivše srpske prestonice, ni šefovi Železnice. U njihovim kabinetima sve je potaman, ima šolja, ima papira, a bogami i tečnoga sapuna. Rukovodstvo Kragujevca se vadi na nekakve procedure. ’Oće procedure da ogole bedu moždanih vijuga. Brukaju sebe i svoj grad. Udaraju kontru razumu, ponižavaju narod kome ta železnica, kakva god, još nešto znači. Da imam neku moć, zaključao bih sve klozete u kragujevačkoj gradskoj upravi, pa nek se snalaze, nek mokre uz bandere i uz vetar. Bestidnici.
’Ajmo dalje: Ako kojim slučajem u nekom gradu zabasate u bolnicu, a taj grad bude Novi Pazar, čuvajte se pasa lutalica. Pre nekoliko dana je čopor životinja kidisao na trudnicu (L. S.) iza zgrade hirurgije, u momentu kada se vraćala sa kontrolnog pregleda. Srećom, ni ona ni beba nisu životno ugrožene. Strah i trauma će ostati.
Licemeri iz novopazarske vlasti tobož duboko žale zbog incidenta. Lažu, nije njih briga, da se iko od njih stidi zbog napada, podneo bi ostavku, kao svaki častan čovek. Nisam čuo ni da su posetili ovu buduću majku, da su ponudili pomoć.
Da li smo mi kao društvo svesni ovih poražavajućih činjenica? Zamislite da pročitate ovakve vesti, a da je umesto Srbije ime neke druge države, šta biste mislili o istoj? Da li biste ikom svom preporučili da ode tamo? Između ova dva slučaja, na prvi pogled, nema dodirnih tačaka. Međutim, ima nešto suštinsko što ih povezuje – odsustvo elementarne brige za čoveka, za njegovo dostojanstvo, za zdravlje i fizičku bezbednost.
Pomenuti problemi nisu od juče – već godinama kragujevačka stanica nema sanitarnih prostorija, zgrada je zapuštena, a briga „ničija“. Već mesecima psi lutalice kidišu na prolaznike u krugu pazarske bolnice, napadnuta je i jedna medicinska sestra, a ništa se ne menja. U matematici se to zove kombinacije sa ponavljanjem, u životu – nemar, bezobrazluk, bahatost.
Jednostavno može im se, niko ni za šta ne odgovara, od vrha do dna piramide vlasti. Navikavaju nas na nenormalnu stvarnost. Da je junak onaj koji izda, da je stručnjak ko kupi diplomu, da vozovi treba da iskaču iz šina, da je zagađenje zdravo, da je plivanje u fekalijama ok, a kanalizacija skupa i nepotrebna.
U naopakom sistemu vrednosti, sasvim je logično da kerovi koji su na Udbinim jaslama čereče jednu drugu trudnicu – Milicu. Po beogradskim ulicama i haustorima šablonima ispisuju njeno ime uz epitet „lažljivica“, premrežili su grad tim izmetom, jer se, bože moj, Milica zamerila vođi.
To je ta Vučićeva „pristojna“ Srbija. I sve je u rukama istih ljudi i bruka iz Kragujevca i incident u Pazaru i beogradska hajka. A mi ćutimo. Kad nam dođe mečka, biće kasno.
BONUS VIDEO Milenko Vasović: Srbija ima taj dar da prodaje trule jabuke