24. mart 1999. godine: dan koji svi pamte - Gordana Đorić i Branko Čečen

Đorić se prva priseća te večeri i otrkvia gde se nalazila 24. marta. Ona se takođe priseća da li je bila u grupi onih koji su verovali da ipak neće doći do bombardovanja.

Čečen se takođe vraća na tu večer pre 26 godina. Mnogi nisu verovali da će doći do Nato bombardovanja, te on otrkiva da li je tada kao novinar imao više informacija i da li je znao šta će se desiti.

Jedna od prvih bombi pala je na vojne ciljeve u Prištini, prve večeri je bilo stradalih. Đorić se priseća da li je građanima na Kosovu i Metohiji već tada bilo jasno kako će se stvari dalje odvijati. Prve rakete pale su na kasarnu u Prokuplju u 19.53 kada je stradao prvi vojnik VJ Boban Nedeljković. U 19.55 pogođeni su vojni ciljevi u Prištini. Zatim su u 20.05 tri krstareće rakete pogodile podzemni bunker u Kuršumliji kada je poginulo 11 vojnika VJ.

Kosovo je bilo centar sukoba, a Beograd centar odlučivanja. Čečen se priseća kako je bilo raditi u takvim okolnostima i dodaje da oni koji su bili protivnici vlasti bili su izloženi medijskom linču koje je kulminiralo lividacijom vlasnika Dnevnog Telegrafa Slavka Ćuruvije.

Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, u haustoru zgrade u kojoj je stanovao u centru Beograda. Ubice su u Ćuruviju s leđa ispalile 17 metaka.

U Beogradu se za vreme opasnosti pevalo na mostovima, ali onima koji su bili na Kosovu u to vreme nije bilo nikako do pesme. Istovremeno na KiM su se vodili i kopneni sukobi vojske i OVK. Đorić komentariše kako je sve to izgledalo iz njenog ugla.

Ne može da se govori o bombardovanju SRJ, a da se ne govori o bombardovanju RTS-a. Novnar se priseća pogibije je 16 kolega.

Tek pošto se bombardovanje završilo krenula je prava agonija za Srbe na Kosovu i Metohiji. Đorić se iz Prištine preselila u obližnje Laplje Selo gde je pokrenuli udruženje žena Avenija koje i dan danas funkcioniše. Ona sada otkriva kako pamti te dane i šta je bilo najteže.

Bila je preduzetnik u Prištini, vodila veliku kompaniju. Te 1999. godine ostaje bez posla i bilo kakvih primanja i odlučuje da pokrene udruženje žena Avenija sa sedištem u Lapljem Selu.

Najtraumatičnije iskustvo za nju bilo raketiranje autobusa NIš ekspresa kada je nastradalo 13 Srba, 43 je ranjeno. Ona je bila u jednom od pet autobusa koliko ih je bilo u konvoju koji je obezbeđivao KFOR, išlu su za Gračanicu. Više od dve decenija kasnije niko nije odgovarao, te Đorić otkriva da li verujete da će se ipak doći do pravde.

Gordanino svedočenje: U konvoju je bilo pet autobusa "Niš-ekspresa", a ispred nas su išla dva džipa. I samo što smo krenuli, posle nekoliko minuta vožnje odjeknula je strahovita eksplozija. Izgubila sam svest...", ovim rečima se Gordana Đorić, iz Lapljeg Sela, priseća miniranja autobusa "Niš-ekspresa" u Livadicama, kod Podujeva."Videla sam da prednjeg dela autobusa, u kom su poginuli svi putnici - nema. Bukvalno je prepolovljen. Sve je bilo rastureno. Jedan putnik dozivao je majku koja je bila u nesvesti. Bila sam negde na sredini, i kada sam pokušala da izađem, videla sam prizor koji neću zaboraviti dok sam živa. Ugledala sam trup koji je bio zaglavljen u zadnjem delu sedišta iz kojeg je curila krv. Onda me je neko uhvatio za ruku i skočili smo kroz prozor", govorila je Gordana. Kaže da, skoro dve decenije, ne može iz glave da izbaci razbacana ljudska tela, vrisku i ciku povređenih putnika.

Za zločin u Livadicama kod Podujeva, kada je miniran autobus Niš ekspresa, koji je iz Niša išao za Gračanicu, prevozeći Srbe izbegle sa Kosova, koji su za zadušnice krenuli da obiđu grobove svojih najmilijih, do danas niko nije odgovarao.

Gordana je za vreme bombardovanja pomagala Albancima. To su bile njene komšije i prijatelji. Donosila im je hranu, vozila do železničke i autobuske stanice. Dobijala je pertnje od određenih grupacija zbog toga. Međutim, kada se bombardovanje završilo i kada su Srbi postali ugroženi komšije Albanci se nisu osvrtali na njih pod izgovorom da ne smeju.

Čečen se priseća šta se njemu urezalo u pamćenje i otkriva postoji li neka slika koja mu se stalno vraća iz tog perioda.

Đorić komentariše kako izgleda život na Kosovu 26 godina kasnije i gde su Srbi na Kosovou i Metohiji danas, kao i kakav je pogled na centralnu Srbiju sada sa Kosova i Metohije.

Za kraj Čečen analizira da li smo nešto naučili iz ličnih nesreća i sa li smo loši đaci ili ponavljači. Bombardovanju su prethodile demonstracije studenata devedesetih godina, ali tadašnja vlast nikada nije bila ovako kontuinuirano mesecima izložena pritisku građana i blokadi institucija - škola i univerziteta pre svega. Uprkos ratnim dešavanjima, ekonomskoj krizi, buntu građana, vlast je opstala čak i godinu dana nakon bombardovanja. Novinar komentariše koliko smo sada blizu smeni aktuelne vlasti.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Milović Buha, Pantelić, Rakočević, Stojanović: 25. godišnjica NATO bombardovanja