Piše Milenko Vasović: Brat predsednika – nesreća u najavi

Biti brat predsednika isto je što i igrati rulet, nikad ne znaš kad će da te strefi. Ko bi se, na primer, nadao da će neko da opljačka brata predsednika Crne Gore. Tog skromnog mladića, za koga cifre ne predstavljaju ništa, orobila je žena koja je decenijama bila uz njih, uz porodicu, podizala im decu, držala kuću. Onda je u njoj puklo, pokrala nakit (nekoliko stotina hiljada evra) slike i sve prodala. „Da se osveti predsednikovom bratu“.

Zaintrigirao me taj slučaj pa sam malo guglao odrednicu „brat predsednika“ i – nagledao se svakakvih stvari. Kriminal, veze s podzemljem, hapšenja, robije, pogibije… Ljudska istorija je bezmalo istorija stradanja „predsednikovog brata“. Nešto poput sudbine srpskog seljaka. Uvek preko njegovih leđa. Doduše, ni „braća“ nisu bila cvećke, svi su se, po pravilu mešali u politiku i biznis. Tom iskušenju samo je odoleo stariji brat Fidela Kastra koji je ceo život proveo na porodičnom imanju sa ocem, ženom i dvojicom sinova. Umro je u devedesetprvoj godini.

Neka od „braće predsednika“ i danas trunu u zatvoru. U najtežoj situaciji je Tomi Hernandez (42), brat aktuelnog predsednika Hondurasa koga je sud u Njujorku osudio zbog trgovine kokainom, lažnog svedočenja i posedovanja oružja. Sud je imao dokaze da postoji veza između trgovine narkoticima i finansiranja partije njegovog brata Huana Hernandeza. Tokom suđenja tužilac je izneo i dokaze da je predsednik Hondurasa primao milione dolara od El Čapa, meksičkog kralja droge.

Inače, Honduras je u septembru najavio da će ambasadu u Izraelu preseliti iz Tel Aviva u Jerusalim. Možda i to ima nekakve veze sa pomenutom presudom. U našem komšiluku, u Rumuniji ove godine bi trebalo da istekne četvorogodišnja kazna zatvora Mirču Baseskuu, bratu nekadašnjeg predsednika, koji je sinu jednog mafijaša obećao skraćenje očeve kazne. Za tu „uslugu“ uzeo je 250.000 evra. Kasnije je sin mafijaša podneo prijavu i brat je „pao“. Mediji su tvrdili da je predsednik Trajan Basesku znao za ove bratovljeve aktivnosti.

Malo dalje, u Alžiru, brat dugogodišnjeg predsednika Buteflike uhapšen je lane pod optužbom da je uzurpirao predsedničku moć od trenutka kada je predsednik doživeo moždani udar. Nije mu ni bilo teško jer je već bio na funkciji specijalnog savetnika brata, predsednika. Sa njim su uhapšena i dvojica generala koji su vodili obaveštajne službe.

U oktobru prošle godine na pet godina zatvora osuđen je Hosein, brat i specijalni savetnik aktuelnog iranskog predsednika Hasana Rohanija. Hosein je osuđen zbog više slučajeva korupcije. Bio je uhapšen, ali se branio sa slobode uz polaganje kaucije od devet miliona dolara. Sitnica.

Nisu braća predsednika opasna samo po sebe, nekada su velika opasnost i za druge. Pre nekoliko godina u Parizu na aerodoromu uhapšen je brat bivšeg predsednika Burkine Faso pod sumnjom da je umešan u ubistvo jednog novinara, istraživača. Nema izveštaja kako je taj slučaj razrešen.

Pojedina braća su prošla baš tragično, izgubili su živote i to od ljudi koje su poznavali. Brat predsednika Šri Lanke ubijen je pre pet godina udarcem sekire nakon svađe sa prijateljem.

Nekoliko godina ranije u svojoj kući je ubijen Ahmad Karzai, brat predsednika Avganistana, a ubio ga je njegov telohranitelj. Pokojnika su neki optuživali za korupciju i širenje mržnje.

Ovo malo guglovanje slikovito pokazuje da je „brat predsednika“ vrlo rizično „zanimanje“. Nešto poput deminera. Koliko god da paziš može da eksplodira. Drugim rečima, ako već imaš brata, ne daj mu da bude predsednik. Ako mu i dozvoliš, čuvaj se.

Još je onaj „mlađani“ Crnogorac i dobro prošao.