Piše Maja Uzelac: Rat i mir i ku**eva stabilnost

Ima onaj mim gde planeta zemlja pluta u kosmosu, onako plava i bezopasna - iznad slike piše Zemlja je u totalu dužna 230 triliona dolara.

A ispod slike:

Kome?

.

Gledala sam taj dokumentarac o dvadesetšestogodišnjakinji koja je bila pet minuta od toga da iznajmi celu zgradu na Petoj aveniji čiji dizajn će potpisati Kalatrava, tamo napravi ekskluzivni art klub za VIPove koji će jesti meni koji je osmislio šef Nobua, sve dok se dive referentnim skulpturama i performansima i vežbaju po metodama poslednjeg gurua, a sve tako što je ubedila ceo Njujork da je bogata naslednica i par godina bez dolara putovala po svetu privatnim avionima, pila najskuplje šampanjce po najluđim žurkama i bila voljena od elita. 

Hoću da kažem, prečesto zaboravljamo da je novac štampani papir oko kog smo prosto pristali da ima neku vrednost.

To se zove konstrukt.

–

A kad smo kod konstrukta, mi smo i kod Konstrakte: 

Mreže je ovih dana osvojio klip sa romske svadbe u kom tezga-umjetnik peva evrovizijski hit, praćen soloom na saksofonu, sve dok zvanice igraju kolo oko dvometarske torte. Dakle, jedina evrovizijska pesma ikad koja je šokirala Srbe jer je procenjena kao elitistička konceptuala jeste jedina pesma koju već danas pevaju svi, od dece u vrtiću do tvog dede u kafani. 

Šta se jbno dešava? Pa –

Život se hvata za slamku čim mu se slamka pruži.

I to je valjda neka plišana revolucija. 

Koja tek treba da osvoji Evropu.

.

U kojoj

Isto kao i u Americi, i Aziji, 

Bleji baš dosta oružja. Koje je napravljeno od onog poslednjeg svetskog rata naovamo. 

A to je preskupa industrija. I to oružje sad ima da se potroši. 

Da li baš žarko želimo da učestvujemo u tom bahaćenju? 

Kao što smo prvi bili veselo pohitali k eksploraciji litijuma, kloniranju Dubaija na obali Save, i sličnim modernim poduhvatima. Ili nam je možda dovoljno da pročitamo Mir i Stabilnost pa da poverujemo da će ovde biti…mir i stabilnost? 

Jer, znate, hoću da vam kažem da su to zapravo samo dve reči.

Reč je sklop glasova kojima je pridodato neko značenje. Našim pristankom i dogovorom.

Konstrukt.

A za razliku od te dve reči, dva konstrukta, ona treća na bilbordu, u nastavku, označava nešto što je realno i ah kako vrlo i veoma postoji. 

U toj meri da izlazi iz frižidera.

A konstrukt našeg slaganja tamo ga je smestio. (okej, plus-minus tu i tamo poneki fantomčić.)

I konstrukt našeg neslaganja mogao bi odatle da ga jbno skloni.

Pa

–

Šteta što ni oko toga ne možemo da se složimo.

Dok stvarnost, smorena od čekanja, vapi za slamkom.

Dok

Naši konstrukti vape za rekonstrukcijom.

A mi

Da li ćemo umeti još nešto 

Osim da pevamo Konstraktu?

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

 I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.

Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.

Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.

Bonus video: Glas, dirka, bas