Piše Maja Uzelac: Obriši suze, draga

A sadSad smo očajni.Što smo očajni? Jesmo nešto zaslužili, pa nismo dobili? Ma ne, što ono neko rekao Mi smo svojih dana šetali 88 zaredom, dakle evo samo još...79...pa su šanse dobre....NegoNije toTo je što se nada probudilaHormoni odlepiliOrganizmi zažariliA ondaOnda ništaIstinaNije lakoA opetLjudi, pa strašno mnogo se dobiloPrvo, mi bismo stvarno sedeli zatočeni gajbama najmanje i danas od 6 popodne pa danima, da nismo rekli Ovaj, pa mi nismo radiMi bismo vikende spojili u nedelje nedelje u meseceJe l vam jasno to? Valjda jesteČim ste izlaziliIŠokirali meSve i da sam stoput pisala Neću lajk Oću revolucijuA pisala sam samo jednomNeku nedelju pre toga(Koliko sam samo bila ponosnaTog 7.)I jošMnogo više od togaŠta se dobilo?Dobio se strah na drugoj straniA straha nije bilo u tim odajama zamka na oblacimaŠta znači strah? ZnačiNema slobode više tamoSlobode za lupetanja bez ikakve odgovornostiSlobode za deus ex machina planove nagle inspiracije stečene upravo dok traje pressica jer Eto toliko sam ja genijalanSlobode za naglas izgovaranje svega što na pamet je palo bez razmatranjaJer mu se može Jer se zaigrao Jer Ko će reći StaniE pa, rekli smoI sadStao.E, aKad je jednom staoStaće opetZnašKad je jednom pokazao tu slabostNajzad je jasno i najglupljimaOd te slabosti je stvorenNe njegoveNašeNaše, jer smo ispunjeni helijumomPlutali kroz prostranstva javeZbunjeni od kratkih prilikaNesnađenih roditeljaMenjanih poslovaNepročitanih knjigaNakurčenih planovaNedosanjanih snovaI pričali smo Pa dobro Tako stoje stvariSvuda je loše Vidi Zemlju Slobodnih tebra Da da vidi ti sad tu AmerikuPa ako je tamo tako šta mi tek da tražimoPa smo sedeliI bacali rimeSami sebiPo tviterima i po ćoškovimaRentanih gajbiBednih kancovaRafova jerŽivot kao večna NabavkaAliTome je krajSve i ako nam se sad čini da je propastDa su nas slomiliProvokatori Plaćeni Operatori Lenjivci Teoretičari Previše mladi Previše matoriNije istinaIstina je da smo mrdali trondovoljno jako da sad zaselog jebe epilepsijaIstina je da seNije se desiloAliIstina jeDa hoćeUskoroSledećom prilikomIli onom posle njeOnom tamoTo je bitnoAAko sad treba preplakatiI to je skroz u reduNe krivi sebe što cmizdrišKao devojčicaDevojčice suOvoj klimavoj civilizacijiNajpotrebnija bićaPlači dugo i predanoKao da je domaći zadatakIz vremena pre zoomaKao da će petica iz plakanjaBiti uslov da te simpatija pogledaMožda hoćeOvih dana nove prilike se sklapajuNovi dani se u nacrtima rađajuPreplači paUstaniObriši suzeTu smo još uvekA nije kraj sve dok nije u redu.(ako-nije-u-redu-nije-kraj)....PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji - o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj - čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.https://www.youtube.com/watch?v=yf6X1K53YUg