Ne treba da živiš više od 40 godina u ovoj zemlji da bi shvatio da je odgovornost u Srbiji kategorija, reč, akcija koja je nepoznanica većini.

Preuzimanje odgovornosti je već misaona imenica, deveti krug pakla, lomača, s obzirom na to da je se mnogi redom klone.
Ko još želi da preuzme odgovornost za ono što uradi, kaže, napiše?! U Srbiji skoro niko, ako ih ima, za njih ne znam.
Od beskrupuloznih političara niko, niko nije preuzeo odgovornost za bilo koju izgovorenu reč, vređanje, maltretiranje, zlostavljanje. Ajde što ih niko nije ni naterao da je preuzmu, nego se pitam među kakvim to ljudima živimo i s kim delimo vazduh. To su nesrećni ljudi, i zauvek će to biti. Nije se još desilo ni u životu, ni u književnosti, filmu, da neki smrad koji nikada nije preuzeo odgovornost nastavi da uživa u životu. Kada razložimo akciju, posledicu, i nepreuzimanje odgovornosti za sopstveni život i dela i reči, takve ljude neće stići karma, jer karma ne postoji, samo će im se vratiti posledice nepreuzimanja odgovornosti, a ako vam baš treba reč za to – neka bude karma.

Jedan od sad već starijih primera je Bratislav Gašić koji je uvredio novinarku, nikada nije preuzeo odgovornost, nije se povukao. Izvinio se. Pa se opet izvinio. Ipak je mnogo iznervirao Aleksandra Vučića tada. Bio je smenjen, da bi Vučić potom rekao sledeće:

„On će biti šef Bezbednosno-informativne agencije baš zbog toga što je izdržao godinu i po dana bez ijedne funkcije. A pri tome smo čuli bezbroj deset puta gorih izjava od svih koji su ga napadali. Bratislav Gašić je godinu i po bio izopšten sa javne scene, mislim da je veoma visoku cenu platio za jedan incident i uz svo njegovo izvinjenje“, rekao je danas Vučić.

I eto, to je epilog jedne karijere očigledno nekontrolisanog čoveka koji nije bio u stanju da NEizgovori odvratnu uvredu. Da li je Vučić preuzeo odgovornost? Malo. Malo ga je smenio, malo ga je postavio. Da se razumemo, nabrajati sve ljude koji nikada nisu ni za šta preuzeli odgovornost je besmisleno jer ih je nebrojeno mnogo. Ali, navodi me iznova na pitanje ko nas okružje, ko vlada nama, ko nam upravlja životima. Ogorčeni, neosetljivi, zli, neretko i ozbiljno poremećeni ljudi.

U doba kada je Srbija zajedno sa celim svetom u zdravstvenoj krizi, nikada gore stvari ljudi nisu izgovarali i radili jedni drugima. Mnoge od njih gledam kako daju intervjue, kako su veliki umetnici, glumci, političari, keze se sa televizija, prete i ništa. Niko se nikad nije izvinio, razmislio o onome šta je rekao ili uradio, ne, nastavili su dalje gomilajući tako sebi teret za budućnost i penziju. Verujte mi, biće vam teret i nećete moći da spavate mirno, i biće vas sramota od vaših naslednika, unuka, imaće snimke, postove zauvek. A među njima će biti neko ko će shvatiti kakvi ste bili. Neće svi vaši najbliži biti kao vi, neko će se zapitati: „Šta si uradio tim povodom, da li se izvinio, da li si pomogao, da li si jebeno preuzeo odgovornost“? Biće kasno kada shvatite da niste. Zato ćete biti nesrećni, a mnogi od vas su već sada.
Neispravljanje vlastitih grešaka, bahatost, vređanje drugih ljudi, maltretiranje podređenih, ucenjivanje i laži su vam možda saveznici sada kada niko ne gleda. Jer, realno, u zatvoru smo. Ali, karma, odnosno, nepreuzimanje odgovornosti za svaki vaš deo života će vas eventualno probuditi iz sna i ne znam kada ćete opet zaspati.