Piše Luna Lu: Slučajni susret

*Pandemija je tu, mere su na snazi i žura nije bilo.Ali, plesaćemo jednom kada se sve ovo završi.Obećavam, nadoknadićemo sva slavlja.Kad tad.*I ako ne u punoj snazi, ali život se ipak dešava.Kosmos nastavlja da namešta situacije - lekcije.Žanr bi mogao biti, kako ga je moj drug Igor K. efektno definisao - "karma ne prima čekove".*Od crtica iz dnevnika pišem vam o jednom neobičnom događaju koji mi se desio i koji ću dugo pamtiti.Nije to nikakva grandiozna tema o svemu što nam se dešava - nema ni politike ni sociologije ni epidemiologije nego jedna sasvim obična crtica iz života nas "malih ljudi".*Probudila sam se sa neobičnom željom da se doteram, onako kao da je neki baš specijalan dan, a ne jedan sasvim običan dan u karantinskim uslovima.Od početka ove nevolje uglavnom sam u trenerkama, bez šminke, sa kosom u punđi.Radno i nimalo paradno.I bi mi čudno da tako nešto poželim od sabajle, ali odlučih da oslušnem instikt.Neko bi čak mogao reći - žensku intuiciju.*Na izlazu iz Lunarnika, odrazu u ogledalu poručih kako sam se baš nakinđurila.Primenih savet Koko Šanel da skinem jedan modni detalj sa sebe - odlučila sam se za šešir.Nisam mnogo guglala po glavi da li je to baš dobar potez, samo sam izletela.Izabrala sam cvetnu masku za posebne prilike.Ajlajner sam stavila neobično tačno - što je zaista retko jer za njega nemam nerava.Jer znate kako se kaže - kakav joj je ajlajner - takvi su joj živci.A moji su sa dosta istanjenom izolacijom, često pred pucanjem od opšte dušegupke.*Napolju je pičio vetar.Nisam neki ljubitelj vetra - čini me nemirnom.Nije ni čudo što su čuvene ludnice u vetrovitim gradovima.*Šetam do prodavnice dužim putem i shvatam da se pojavio novi grafit.Piše "Principi", ćirilicom.Znači tu su, među nama neki ljudi koji kriminalnu hroniku čine stvarnom i čitljivom na zidovima.Crna hronika u komšiluku.*Udari vetra su sve jači.Sva sreća prodavnica je na par koraka.A u njoj sa razglasa čuje se Oliver Dragojević."A kad mi dođeš ti i osmijeh vratiš mi, sva patnja i bol života mog će proći..."*O, kako mi se samo ide na more.Sela bih na na neku terasu i čini se satima gledala u 50 nijansi tirkiza - pustila bih da pučina izvuče svu ovu neizvesnost, konfuziju, brigu iz mene - da je isisa.Da udišem slani vazduh i da samo slušam talase kako se valjaju, dok jedna po jedna pegica izlazi po nosu i obrazima poput mape zvezda na licu.*Odmah iz ovih stopa bih zaustavila taksi i rekla vozaču - "Pravac rivijera, samo vozi i ništa ne pitaj".Šteta što sam šešir ostavila kod kuće - bio bi to vrhunski stajling za ovu filmsku akciju.*Stajem u red.Dosta je dug, računajući i propisane mere distance.*Nastavljam da maštam o filmskom bekstvu.Želja mi je da jednom tako odem iznenada.Krenem u isplanirani dan, a onda obrt - uđem u avion i ručam negde na obali mora.Naručila bih dagnje na buzaru i ledenu bevandu.A oko mene miris bora i lavande.I udahem ga duboko i izvinim se svima koje sam ispalila hirovitim nenajavaljenim nestankom iz rutine.*Red i dalje stoji.Ljudi ispred mene su uskomešani i negoduju, ali još uvek ne glasno.*Na kasi je žena i popunjava dosta komplikovan formular.Mislim, to je jedan od onih formulara za koji je potrebno imati ličnu kartu, naočare za vid i strpljenje.Kod nje se situacija dodatno komplikuje jer se dosta trese, ima neki tremor i očigledno je u svom svetu, ima svoj plan i nameru, svoje tumačenje vremena i prostora i sve u svemu baš nju briga što mi svi žurimo, gušimo se pod maskama i što Mađarska nema more.*Ne znam da li je bezobrazna i bahata ili joj treba pažljivo prići i videti kako joj se može pomoći.Obučena je u skup kaput i ima neverovatnu količinu burdgundi crvene kose, sveže ofarbane.Dakle, nije baš neki beznadežan slučaj sa ulice.Ima nešto neverovatno arogantno u njenom ponašanju, nešto kao da je ona suverena vlasnica tog trenutka i glavna glumica u nekom filmu gde smo mi u tom redu samo statisti.Postajem radoznala da vidim njene oči, lice pokriva maska, po telu koje je dosta izmučeno i iskrivljeno bolesnim zglobovima reklo bi se da je reč o starijoj gospođi, a onda se desio - šok.*Na toj kasti stajala je moja vršnjakinja, nekadašnja gradska lepotica.Ona sa kojom me je Lucifer mesecima varao.Da, da - onaj što mi je slomio srce.Njih dvoje su od mene pravili budalu jedno celo proleće i dobar deo leta.I svi su to znali i ona je baš uživala u tome, a to sam ja naravno poslednja saznala.Bilo je to davno, zilion godina je prošlo.Ali, u tom redu - vratio mi se isti onaj ukus poniženja i izdaje - to je jedan jako specifičan - rekla bih - metalni ukus pod nepcima.*I gledam sad ovu osobu ispred mene i da, liči na nju da zaustavi kazaljke na satu i da je potpuno baš briga za druge ljude - bezobzirnost, to je njen zaštitni znak, čak i u ovom momentu kada ju je život očigledno slomio.*Došla je druga kasirka i otvorila novu kasu.Vrlo brzo sam sve završila i izašla na vetar koji mi je iznenađujuće prijao.Ona je ostala da trenira živce ljudima u supermarketu.*Vetar kao da me je pomilovao i uterao mi kiseonik u dušu - pogledala sam u nebo i zahvalila Kosmosu lekciju opraštanja.Kada sam smogla snage da oprostim Luciferu, posle terapije, i ona je u tom paketu bila, kao i mnoge druge koje su služile za taj opaki ples poniženja.I mnogo mi je drago što sam to učinila ni ne znajući kako će se život poigrati i sa njom.*Karma je zaista kučka, tu zaista nema šta da se doda.Posle tog slučajnog susreta pohitala sam u susret nečemu lepom - Životu koji me čeka iza ćoška sa belom ružom u znak raspoznavanja.Živeo futur, prošlost neka ostane u prošlosti - osmehnula sam se u slavu života, koji je lep, uprkos svemu - La vita e bella - počelo je proleće.Nadajmo se najboljem - priroda se budi samo za naše oči.Uživajmo u ovoj ludoj vožnji, nalazimo se vodenoj vodi koja huji svemirom - sve je moguće.I #BeSafe - (sa)čuvajmo se.